Jović, poznatiji kao Šućur već skoo trideset godina drži lokalni restroan u kojem su stanonvici Trbušnice redovni gosti. Naiđu tu i kamiondžije, putnici koji su u putu prema Republici Srpskoj, ali se ipak domaćin potrudi da svakom od njih bude ugodan boravak kod njih. Ova kafanica sa tradicijom postala je poznata i po svom gazdi koji važi za velikog humanitarca i čovjeka širokog srca. Mještani okolnih lozničkih sela kažu da “ko nema da jede, njemu Šućur pomogne”. On godinama unazad svima koji su gladni, žedni i ne mogu sebi da priušte, kod njega mogu da ručaju besplatno.

Miodrag je za domaće medije odlučio da ispriča dda mu “tu i tamo svrate”, ali da za njega obrok i voda nikada nisu bili problem.

 

– Nema mnogo takvih, dođu, naleti neko. Mnogo mi hrane ostane, imam, nikada nije bilo sporno – počinje svoju priču i nastavlja:

– Imam jednog što stalno dođe, sigurno ga 7-8 godina hranim. Bilo je svakavih situacija. Koliko sam puta rekao ljudima: “Nije sporno, platićeš drugi put” i vozačima kamiona često kad nemaju sitno kažem:” Platićeš kad navratiš opet”. –Ako je čovek gladan, a nema da plati, kod gazda Šućura dobija besplatan obrok: "Ništa to mene ne košta" - Telegraf.rs

Koliko tačno ljudi besplatno dobije obrok, kaže, ne zna i ne broji.

– Bila je tu jedna bakica, sramota je bilo da uđe unutra, jer nema, ja kažem zaposlenima: “Spakujte joj, neka nosi kući!” – ispričao nam je Šućur.

– Ja se zbog toga neću osiromašiti, a njima ljudima koji nemaju šta da pojedu, njima puno znači! Ko god dođe i kaže “nemam pare”, ja kažem radnicima: “Daj mu” – ističe on.

 

Svako ko nema, može da pojede šta želi. Može da popije sok i vodu, ali alkohola – nema!

– Alkohol ne dam! Mogu da dam sok, vodu, ali alkohol nikome nisam… To je moj neki princip – rekao je naš sagovornik.

Možda nekad pivo, jedno, uz ručak, ali kaže da se trudi da to bude zabranjeno.

KOD ŠUĆURA IZ LOZNICE KO NEMA NOVCA JEDE BESPLATNO: Ima ljudi koji teško žive, nekome će to mnogo značiti

Miroslav Jojić iz obližnjeg sela rekao nam je da je on čuven po tome što želi i trudi se da pomogne.

– Kod nas ovde svi znaju o tome da on pomaže, da ručak ko nema da plati, nikad ne pravi problem – istakao je.

– I mojoj je porodici pomogao. On je tu predsednik opštine, pa kad mi je rođak umro prošle godine, on je odneo humanitarnu pomoć – istakao je.

Preporučujemo