Prošlo je četrdeset dana od nemilog dogaćaja koji se desio na Cetinju, kada je pomahnutali Vuk Borilović u*io deset svojih sugrađana, komšija i rođaka, a njih šest ra*io. Sada je progovorila porodica nastradale Nataše Martinović, koja je bila prva meta sa svojim sinovima.

Na grobljima na Cetinju jučer je održan četrdesetodnevni pomen nedužnim žrtvama na kojem su se okupile porodice u*ijenih.

 

Ovo je porodica Martinović, prve žrtve masakra u Cetinju: Borilović ubio  Natašu i dvoje djece
– Кrik do neba. Anđeli naši, naše izgubljene sreće, kr*nička ruka zajedno sa svojom porodicom uze vam živote, vašu mladost, lepotu i sve snove vam sruši. Monstrumi nisu od njihove zlobe, mržnje i ljubomore mogli da gledaju vas srećne, lepe i uspešne. Najo, lepoto, lavice naša, ne možemo i nećemo da prihvatimo da nam nećeš više doći sa tvoja dva anđela, onako srećni, nasmejani kao zadnjeg dana kada ste nam izginuli. Tvoj tajo i brat su slomljeni od bola i velike tuge za vama. A ja, Najo moja, živim sa pola života, da bih ti brata, a njihovog uja održala u životu. Znam, srećo moja, da bi i to tvoja želja bila, jer ste se voleli neizmerno. Vaši kratki životi su nas učinili najsrećnijim, zato, sreće naše, neće proći nijedan sekund da ne budete deo našeg života koji će biti težak sve dok vam se ne pridružimo. Кako će vam vaš Roki, kr*nici mu dom iskopaše – oprostili su se čituljom Natašin deda Bato, baka Vesna i ujak Nebojša.


I Miloš Martinović koji je izgubio dva sina i suprugu, objavio je čitulju u kojoj iskazuje svoj bol zbog gubitka svojih najdražih.

– Anđeli moji, što da traže oči moje umorne kad vas više videti neće. Najo, zagrli ih jako u naručje svoje. Nisam uspeo ispuniti sve što smo planirali, zla sudbina mi nije dozvolila da vam kažem koliko vas volim. Živećete večno u ovom ranjenom srcu. Vaš Roki – napisao je on.

Vuk Borilović
Pero Martinovć koji je u nemilom događaju Borilovića ostao bez svoja dva unuka i snaje kratko je rekao da su dali pomen u subotu Nataši i djec. Jedva govoreći, uspio je da kaže nekoliko rečenica.

– Dok pričam sa vama, ja plačem. Mnogo mi je muka. Кrvnička ruka ih je ubila – rekao je deda nastradalih dječaka. Jedna od preživjelih Darinka Čelebić (88) ne voli ni da se sjeća događaja. Кaže da u komšiluku ne viđa Borilovićevu majku Svetlanu. Navodi da je Borilović sahranjen bez opela i sveštenika. Nije želio da se preda pa je u njega pu*ala policiija, kao i komšija Nenad Neno Kaluđerović, ali čiji je metak bio koban po njega još nije utvrđeno.