Prema poslednjim informacijama dobijenim od strane Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u našoj zemlji je zabeleženo oko 770.000 ljudi koji su dijagnostikovani sa dijabetesom, od čega se oko 30.000 suočava sa dijabetesom tipa 1. Ovaj broj neprestano raste, dok se procenjuje da još oko 300.000 osoba u Srbiji nema dijagnostikovan dijabetes.
Uprkos činjenici da redovni lekarski pregledi igraju ključnu ulogu u ranoj dijagnozi dijabetesa, čini se da mnogi ljudi odlažu posete lekaru, što dovodi do ozbiljnih posledica. Jednostavna analiza krvi, koja meri nivo glukoze, može biti od ključnog značaja u ranom otkrivanju dijabetesa. Ukoliko se pokaže povećanje vrednosti glukoze, izabrani lekar opšte prakse će najverovatnije preporučiti dalje praćenje, a ukoliko se povišene vrednosti nastave, posumnjaće se na dijabetes, što može rezultirati dodatnim analizama i eventualnim upućivanjem pacijenta na endokrinologa radi daljeg lečenja.
Endokrinolog dr Slađana Drobnjak, stručnjak u oblasti interne medicine i endokrinologije u Domovima zdravlja MediGroup, deli sa nama ključne informacije o dijabetesu. Ona naglašava da dijabetes, iako često nedovoljno shvaćen, može imati ozbiljne posledice ako se ne leči na vreme.
Šećerna bolest, kako objašnjava dr Drobnjak, često ostaje neopažena u ranoj fazi, budući da blago povišene vrednosti glikemije ne uzrokuju simptome. Simptomi se postepeno javljaju, a u uznapredovaloj fazi bolesti mogu se ispoljiti kroz sušenje usana, pojačanu žeđ, često mokrenje, umor, opštu slabost, zamućenje vida i gubitak telesne mase.
Šećerna bolest obično se pojavljuje u starijem uzrastu kao rezultat opštih degenerativnih i sklerotičnih promena koje zahvataju pankreas. Važno je napomenuti da mnogi ljudi čekaju da se pojave izraženi simptomi pre nego što potraže medicinsku pomoć. Odlaganje lečenja može imati ozbiljne posledice, a dr Drobnjak ističe da je važno razumeti šta se tačno dešava u telu kako bismo shvatili značaj pravovremenog lečenja.
Dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi može izazvati mikroangiopatiju, koja se manifestuje sužavanjem malih krvnih sudova u organima poput očiju, bubrega i nerava, kao i makroangiopatiju koja zahvata srce, mozak i krvne sudove nogu. Ovi promenjeni vaskularni uslovi mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući amputacije donjih ekstremiteta, srčane udare i moždane udare.
Zabrinjavajuće je što mnogi pacijenti čekaju do poslednjeg trenutka pre nego što potraže medicinsku pomoć. Ova odlaganja često proizlaze iz neadekvatnog razumevanja ozbiljnosti dijabetesa i njegovih mogućih komplikacija. Dr Drobnjak apeluje na pacijente da shvate ozbiljnost ove bolesti i preduzmu korake u cilju očuvanja svojeg zdravlja.
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom. Dr Drobnjak preporučuje ishranu bogatu vlaknima, proteinima i zdravim mastima s niskim glikemijskim indeksom. Ovo uključuje namirnice poput posne ribe, piletine, integralnih žitarica, mahunarki, semenki, orašastih plodova i raznovrsnog povrća. S druge strane, potrebno je izbegavati namirnice bogate mastima i šećerima, kao i konzumaciju alkohola i cigareta.
Uprkos genetskim faktorima koji mogu povećati rizik od dijabetesa, svako je individua za sebe, a način života igra ključnu ulogu. Gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti povećavaju rizik od nastanka dijabetesa. Dr Drobnjak naglašava da se pravovremenim prepoznavanjem faktora rizika i usvajanjem zdravog načina života može značajno smanjiti verovatnoća razvoja dijabetesa.
Šećerna bolest ne sme biti razlog za gubitak kvaliteta života. Rano otkrivanje, redovni lekarski pregledi, pravilna ishrana, fizička aktivnost i kontrola faktora rizika ključni su koraci u upravljanju dijabetesom. Dr Slađana Drobnjak poziva sve osobe da budu svesne svojih zdravstvenih stanja i preduzmu neophodne korake kako bi očuvali svoje zdravlje i sprečili ozbiljne posledice dijabetesa.
