Dženi Kokel, jednostavna domaćica iz Northemptonšira, koja je bila i majka dvoje dece, nosila je u sebi nešto što je nadilazilo svakodnevno. Od detinjstva, Dženi je osećala neobične povremene iskre sećanja na prošli život kao Irkinja po imenu Meri Saton, rođena 1897. Ova prošlost se takođe činila da ima veze sa stvarnim deci Meri koja su još uvek živela u Irskoj.
Možda ste se zapitali, da li je moguće da je Dženi Kokel zapravo reinkarnacija Meri Saton?
Njena priča počinje neposredno pre njenog četvrtog rođendana, kada je prvi put počela da oseća fragmentska sećanja i slike iz svog prošlog života. Na početku, nije to delila s drugima, verujući da su sva deca iskusila slične osećaje i sećanja. Međutim, najživopisnije sećanje bilo je i najmračnije – san o sopstvenoj smrti kao Meri Saton. U tom snu, osetila je da ima 35 godina i da je upravo rodila osmo dete kada je preminula. Mogla je da “vidi” bolnicu gde se to dogodilo i nosila je jake osećaje krivice i tuge zbog napuštanja svoje dece. Ova osećanja su je pratila i nisu je napuštala, a Dženi je, nakon nekog vremena, donela hrabru odluku da nacrta mapu u skladu sa svojim sećanjima. Na mapi je pokazala na lokaciju u Irskoj, ali nije bila sigurna zašto. Kao što je sama izjavila: “Osećala sam tugu zbog dece koje sam napustila i shvatila sam da moram da se vratim. Izvadila sam mapu i instinktivno pokazivala na Irsku. Nakon nekog vremena, privukla me je lokacija po imenu Malahid. Jednostavno sam znala da je to moj rodni grad.”
Međutim, život je imao svoje izazove, jer je Dženi još bila dete u tom trenutku. Ali nekoliko godina kasnije, nakon što je postala majka i udala se, sećanja i osećaji ponovo su je preplavili, sada još snažnije. Tada je Dženi ozbiljno počela razmišljati o potrazi za porodicom Meri Saton u Irskoj.
Dženi je bila odlučna u tome da, ako će tražiti porodicu, to mora biti ispravno. Nije želela pogrešiti niti ostaviti sumnje. Mora biti prava kuća i prava porodica. A, što je još važnije, imena, datumi i imena dece morali su tačno odgovarati. Kako bi bila sigurna, Dženi se obratila hipnotizeru koji je praktikovao regresoterapiju. Iako je bila skeptična, nije verovala u reinkarnaciju ili psihičke pojave, Dženi se suočila sa situacijom i preduzela korake kako bi je razumela.
Nakon regresije i kad je shvatila da sećanja nisu nestajala, odlučila je otputovati u Irsku kako bi proverila svoja sećanja i tragove Meri Saton.
Dženi je uporedila svoje ručno crtane mape sa stvarnim kartama Irske i detaljno proučila grad Malahid. Na svoje iznenađenje, shvatila je da se grad koji je nacrtala iz sećanja vrlo sličio stvarnom Malahidu. To je bio poslednji podstrek koji joj je bio potreban da krene na putovanje u Irsku, kako bi pokušala pronaći dom i porodicu koje je “napustila” toliko godina ranije.
Nalazeći porodičnu istoriju
Kada je stigla u Malahid, severno od Dablina, Dženi je odlučila da prati sve crkvene zapise koje je mogla pronaći. Ti zapisi su potvrdili da je postojala osoba po imenu Meri Saton koja je živela i umrla u Malahidu, a da su njena osmoro dece raseljena među rođacima ili smeštena u sirotištima. Odlučila je da, kako bi sve uradila ispravno, stupi u kontakt sa lokalnim novinarima i pošalje pisma svim crkvama kako bi saznala što više moguće.
U tom trenutku, Dženi se suočavala sa izazovom i nije imala luksuz da ne veruje u sopstvena sećanja. Pomoću hraniteljskih domova i istorijskih društava kojima se obratila, Dženi je bila u mogućnosti da pronađe preživele članove porodice. Ali pre nego što je upoznala te članove, podvrgla se ispitivanju istraživača BBC-ja kako bi potvrdila da se sećanja koja je imala poklapaju sa činjenicama poznatim o preživelim članovima porodice Saton.
Istraživači su razgovarali s Dženi o stvarima koje je znala o porodici Saton, uključujući i sitnice kao što su konac za šivenje koji je Meri koristila i sećanja na trenutak kada su deca uhvatila živog zeca u zamku. Nakon intervjua, Dženi je prvi put u životu srela Merinog sina, Sonija Satona, licem u lice.
Ponovno sjedinjenje porodice
Godine 1990., Soni Saton je podigao slušalicu i slušao najneverovatniju priču svog života. Nakon razgovora, njegova supruga je komentarisala: “Izgledaš kao da si video duha.” Soni se okrenuo prema njoj, bel kao krpa, i rekao: “Upravo sam razgovarao sa svojom majkom.”
Članovi porodice nisu mogli da poveruju u ono što su čuli. Bili su vaspitani u katoličkom duhu i sve je to bilo nešto nezamislivo. U potpunom čudu, Filis Klinton, Merina ćerka, konsultovala se sa sveštenikom. Sveštenik je rekao da je, nakon što je čuo sve dokaze, jedino mogao da pomisli da je Meri na neki način govorila preko Dženi kako bi ponovno okupila svoju porodicu. Kristi (72), Frenk (70), Filis (71), Beti Keog (62) i njihov brat Džefri Džejms (koji je preminuo 1992. u 66. godini) bili su duboko dirnuti ovom situacijom. “Dženi je znala slike na zidovima, unutrašnjost kuće, čak i sitnice. Još uvek mi je teško da poverujem, iako znam da govori istinu. Mama je prenela svoju dušu na ovu još nerođenu osobu,” rekla je Filis.
Kako je to moguće?
Između godine kada je Meri preminula i godine kada je Dženi rođena, prošlo je 21 godina. Uporedivši ta dva vremenska razmaka, jednostavno je neverovatno da se ovako nešto moglo dogoditi. Dženi je članica Mense, organizacije za pojedince sa izuzetno visokim nivoom inteligencije, i pristupila je celom slučaju sa veoma realističnim pristupom. Nastojala je da ova priča ostane čista i da sadrži samo ono što je mogla potvrditi. Ova priča je veoma fascinantna i nudi duboko razmišljanje. Prosečna žena iz obične porodice otkrila je u sebi misteriozna sećanja na prošli život, a najneverovatnije je da je, bez obzira na verovanja u reinkarnaciju, ponovno spojila izgubljenu porodicu. Ova priča nas podseća da treba da budemo otvoreni za neobične događaje i sećanja, jer nikada ne znamo kuda će nas ona odvesti.
