Toma Zdravković, neprežaljeni pevač narodne muzike, ostavlja neizbrisiv trag u srcima ljudi i na muzičkoj sceni Balkana. Njegove pesme postale su neizostavni deo svake proslave i odlaska u kafanu. Njegovi stihovi, ispunjeni dubokom emotivnošću, dodirivali su srca mnogih, a njegova prerana smrt ostavila je prazninu koju mnogi ne mogu da prebole.Toma Zdravković je postao legenda, čija se priča prepričava generacijama. Njegova supruga, Gordana Zdravković, vodi bitku za autorska prava nad njegovim vanvremenskim hitovima.
Njegove pesme su mogle izazvati tugu, radost, suze, smeh, i zaljubljenost, jer su dodirivale dušu svake osobe koja ih je čula. Iako su prošle tri decenije od njegove smrti, priče o njegovom životu i muzici i dalje žive.Jedno od zanimljivih svedočenja o Tomi dolazi od Tihomira Popa Asanovića, klavijaturiste legendarne jugoslovenske rok grupe “Time”. Asanović je delio scenu sa Tomom u početku svoje karijere 1965. godine. Njihova saradnja trajala je šest meseci, gde su svirali u Domu sindikata u Beogradu. Toma je tada bio već etabliran muzičar, dok je Asanović bio mladi talent.
Njihov repertoar uključivao je zabavnu muziku i starogradske pesme, jer tada još nije bilo cajki i turbofolka. Toma je imao izuzetan talenat za muziku i pisanje pesama, često je zapisivao ideje za stihove i melodije na papiriće.Asanović pamti da su njihove svirke bile prepune, a publika je oduševljeno prihvatala i Tomine autorske pesme. Uz zaradu od nastupa i kockanja, njihov život bio je ispunjen zabavom i boemskim stilom. Toma je bio poznat po svojim večernjim izlascima i noćnom životu.
Nakon šest meseci zajedničkog rada, Asanović je otišao da svira u Nemačkoj, ali Toma Zdravković mu je uputio reči podrške, predviđajući uspeh. Kasnije su se ponovno sreli, a Toma je podsetio Asanovića na njegove reči i zajedničke trenutke.Tomino muzičko nasleđe i uticaj ostaju neizbrisivi, a svedočenja poput onog Tihomira Popa Asanovića pružaju nam uvid u život i rad ovog velikog umetnika.
