Čak osamdeset procenata svih kardiovaskularnih oboljenja, koja obuhvataju srčane bolesti i bolesti krvnih sudova, može da se prevenira putem promena u načinu života. Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, izbegavanje konzumacije alkohola, i pravilna ishrana su ključni faktori u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja. Kardiolozi uporno apeluju na svoje pacijente da redovno nadgledaju stanje svog srca i da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko primete bilo kakve nepravilnosti, čak i one koje se na prvi pogled čine beznačajnim, umesto da čekaju da problem eskalira.
Samo na taj način je moguće očuvati svoje zdravlje. Statistike pokazuju da u Srbiji muškarci imaju čak dva i po puta veći rizik od oboljevanja u poređenju sa ženama, a ovaj rizik značajno raste nakon menopauze kod žena.
Kardiovaskularne bolesti ne biraju uzrast, jer i mlađi ljudi, podložni stresu i nezdravom načinu života, sve više pate od ovih oboljenja. Zdrava i uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kao i apstinencija od alkohola i pušenja, čine temeljne smernice koje lekari preporučuju za prevenciju srčanih bolesti.
Kada je reč o simptomima kardiovaskularnih problema, važno je napomenuti da bol u vratu, iako često pogrešno povezivan sa lošim položajem tokom spavanja, može biti znak srčanih problema. Pacijenti koji su pretrpeli srčani udar često se sete da su imali bol i ukočenost u vratu, mada nisu prepoznali ovaj simptom u vezi sa srcem, jer su očekivali dramatičnije simptome kao što su bol i ukočenost u grudima, ramenima i rukama.
Problemi sa erekcijom, poznati kao erektilna disfunkcija, mogu se osećati mesecima, pa čak i godinama pre nego što dođe do srčanih problema. Suženje arterija može biti uzrok nedostatka snabdevenosti penisa krvlju. Svi pacijenti sa erektilnom disfunkcijom se smatraju rizičnim za srčane probleme sve dok se ne dokaže drugačije.
Simptomi poput vrtoglavice, slabosti ili nedostatka daha često se javljaju pre srčanog udara, naročito kod žena. Oslabljeni krvni sudovi ne mogu adekvatno prenositi kiseonik, što dovodi do otežanog disanja. Ako se otežano disanje pripisuje plućnim oboljenjima, obično se razvija postepeno.
Iako većina ljudi očekuje “srčani bol” u grudima, on se može pojaviti na različitim mestima, uključujući i stomak. Probavni problemi i mučnina mogu ukazivati na rane znakove srčanog udara. Da biste razlikovali ove simptome od problema sa varenjem, važno je obratiti pažnju na učestalost i trajanje simptoma. Kod problema sa varenjem, bol obično traje određeno vreme i postepeno se smanjuje, dok se kod srčanih oboljenja javlja u intervalima i obično je izraženiji.
Bol u vilici može biti simptom koronarnih bolesti i upozoravajući znak nadolazećeg srčanog udara. Ovaj bol može se širiti čak do uva, a ponekad je teško odrediti tačan izvor. Za razliku od zubobolje ili infekcije uha, ovaj bol može da se širi čak do ramena i ruke, posebno na levoj strani, i često ne reaguje na konvencionalne tretmane.
