Kolpitis ili vaginitis, medicinski izraz za zapaljenje vagine, predstavlja najčešći povod za žene da potraže pomoć od ginekologa. Statistički podaci ukazuju da oko deset odsto žena iskusi barem jednu epizodu vaginalne upale svake godine, no tek polovina njih se konsultuje sa svojim ginekologom.
Važno je razlikovati vaginozu od vaginitisa. Vaginoza je infekcija vagine, dok se vaginitis odnosi na upalu vagine koja može proizaći iz vaginoze ili drugih faktora, kao što su alergije, iritacije ili smanjenje nivoa ženskog hormona estrogena. Ova bolest može se razviti zbog različitih patogenih mikroorganizama koji dospevaju u vaginu zbog nedovoljne higijene genitalija, neadekvatnog pranja ruku ili nošenja prljavog donjeg veša. Kolpitis je čest i među ženama u menopauzi, često nazivan i atrofičnim ili staračkim kolpitisom.
Važno je napomenuti da nelečena vaginalna infekcija može izazvati ozbiljne komplikacije, posebno ako je uzrokovana infekcijom hlamidijom i ukoliko je imunitet žene oslabljen. Neprelečena infekcija može se proširiti na grlić materice, matericu, jajovode i jajnike, izazivajući ozbiljne komplikacije, uključujući čak i sterilitet.
U početku menopauze, dolazi do smanjenja nivoa polnih hormona u telu, što rezultira smanjenom aktivnošću jajnika i atrofičnim promenama u sluznici vagine. Ovo smanjenje nivoa estrogena dovodi i do smanjenja broja laktobacila, prirodnih zaštita od infekcija.Najčešći simptom kolpitisa na koji žene obraćaju pažnju je prisustvo vaginalnih sekreta. Osim toga, mogu se pojaviti crvenilo, oticanje, bol pri dodiru ili tokom seksualnog odnosa, svrab, peckanje i žarenje.
Sekrecija je prirodno prisutna u vagini, ali njen izgled, miris i količina variraju pod uticajem različitih fizioloških i patoloških faktora. Na primer, tokom ovulacije sekrecija može biti prozirna, elastična i obilna, dok postaje gušća i beličasta pred menstruaciju. Međutim, kad postane obilna, neprijatnog mirisa i uzrokuje peckanje ili svrab, to ukazuje na kolpitis.Uzročnici kolpitisa mogu dospevati u vaginu na različite načine, često putem spoljnih delova polnih organa, uretre, bešike ili rektuma. Žene koje su imale vaginalne porođaje posebno su podložne ovom problemu zbog niske ožiljne međice, koja predstavlja nepotpunu barijeru.
U oko 90% slučajeva, pojačana vaginalna sekrecija povezana je s mikrobiološkim uzročnicima. Bakterije su najčešći uzročnici, mada se mogu javiti i gljivice (kandida albikans) i protozoe (trichomonas vaginalis) u vaginalnom sekretu. Dijagnoza se postavlja na osnovu pacijentkinjinog iskustva, kliničkog pregleda i analize vaginalnog i cervikalnog brisa. Terapija se određuje na temelju rezultata analize vaginalnog sekreta, ali se takođe preporučuju promene u načinu života, kao što su nošenje pamučnog donjeg veša, poboljšana higijena, ishrana obogaćena povrćem i redovna fizička aktivnost. Važno je istaći da upotreba kondoma predstavlja važan deo zaštite od vaginalnih infekcija.
Najvažniju prirodnu zaštitu od vaginalnih infekcija pružaju laktobacili, koji sprečavaju prodor patogenih mikroorganizama i razvoj infekcija. U slučaju smanjenog broja ili potpune odsutnosti laktobacila, preporučuje se primena preparata koji sadrže ove korisne bakterije, bilo u obliku kapsula za oralnu upotrebu ili vaginalnih supozitorija.
