Postoji rasprostranjeno nesporazum da povišen nivo šećera u krvi predstavlja pretnju isključivo osobama s dijabetesom. Međutim, istina je da visok nivo šećera u krvi može uticati na bilo koga, bez obzira na njihovu svest, potencijalno prouzrokujući oštećenja nerva, krvnih sudova i unutarnjih organa. Ovaj nivo šećera ima sposobnost izazivanja ozbiljnih komplikacija, te je stoga od izuzetne važnosti prepoznati indikatore i proaktivno se baviti njima kako bi se izbegle potencijalno ozbiljne posledice.
Jedan od ključnih problema s prekomernim unosom šećera jest to što dovodi do nagomilavanja masnoća u organizmu. Fruktoza, sastavni deo šećera, podstiče jetru da poveća efikasnost skladištenja masti, često na neobičnim područjima. Tokom vremena, ovi depoi masnog tkiva nagomilavaju se oko jetre, što dovodi do pojave bolesti jetre, stanja koje je bilo retko pre 1980-ih. Osim toga, istraživanja su pokazala da konzumiranje dodatnih 150 kalorija dnevno iz šećera povezano je s 1,1 posto većom verovatnoćom razvoja dijabetesa. Učestalo mokrenje, također, može biti značajan simptom dijabetesa koji se može javiti.
Pored toga, prekomerni unos šećera može izazvati poremećaje u nivou holesterola. Osobe koje nemaju visok holesterol, dijabetes ili pretilost, ali konzumiraju prekomerne količine šećera, suočavaju se s značajnim povećanjem opasnih triglicerida i nepovoljnim nivoima holesterola, uz istovremeni pad korisnog holesterola (HDL). Višak šećera podstiče jetru da proizvodi veće količine nezdravog holesterola, ometajući sposobnost tela da ga eliminiše.
Jedna od ozbiljnih posledica povišenog nivoa šećera u krvi jest negativan uticaj na zdravlje srca. Postoji snažna povezanost između dijabetesa i bolesti srca. Osobe sa dijabetesom tipa 2 suočavaju se s povećanim rizikom od srčanih udara i moždanih udara, koji čine impresivnih 65 posto svih smrtnih slučajeva u ovoj populaciji. Prolongirani periodi povišenih nivoa insulina mogu imati štetne efekte kako na vaskularni sistem, tako i na arterije, što povećava rizik od razvoja hipertenzije.
Interesantno je da je u poslednje vreme došlo do ozbiljnih istraživanja koja su pokazala da postoji veza između inzulinske rezistencije, masne ishrane i Alzheimerove bolesti, te se čak koristi termin “dijabetes tipa 3” kako bi se opisala ova povezanost. Istraživanja neuropatologinje Suzan de la Monte sa Univerziteta Brown ukazuju na to da se Alzheimerova bolest može klasifikovati kao metabolički poremećaj koji smanjuje sposobnost mozga da proizvodi energiju i efikasno koristi glukozu. Ovo ima ozbiljne posledice na ponašanje i ishranu pojedinca, jer stalni unos fruktoze iz šećera može narušiti komunikaciju signala u mozgu koji prenose osećaj sitosti.
U zaključku, važno je shvatiti da povišen nivo šećera u krvi nije isključivo problem osoba s dijabetesom. Svi smo podložni rizicima koji proizlaze iz prekomernog unosa šećera, te je ključno prepoznati ove indikatore i preduzeti proaktivne korake kako bi se očuvalo zdravlje organizma. Redovne medicinske provere, pravilna ishrana i životni stil igraju ključnu ulogu u prevenciji ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih s povišenim nivoom šećera u krvi.
