Živjeći u uvjerenju i podstaknute jako neobičnim životnim pravilima koja su im nametnuta pod rođenja, koja kažu da je velika sramota za jednu ženu ako bi ostala neudata, veliki broj Albanki u zadnjih nekoliko godina donosi odluku da svoju sreću potraže van granica svoje zemmlje. One tako, odlazeći iz svoje zemlje i odlazeći kilometrima udaljene od svoje kuće i svog ognjišta se najčešće udaju za Srbe . To se desilo i akterki današnjeg članka.
Naime, Viktorija Vida Jakovljević je prije 13 godina odlučila da napusti rodni Skadar i doseli se u selo Srednja Reka na Goliji, uda se za Dragana i u potpunosti promjeni svoj život iz korijena.
– Kad sam došla ovde tri meseca sam svaki dan plakala. Znaš kako mi, dođemo u tuđu kuću, nit’ znamo jezik nit’ išta. Znam ja na Albanski sve, ali otkud znam šta je “čaša” – priča Viktorija za domaće medije.
Dragan dodaje da ni njemu nije bilo lako na samom početku zajedničkog života, ali trud i posvećenost brzo su se isplatili.
– Bilo mi je dosta teško, ali sam gledao da budem što jači psihički i da budem što bolji pedagog za nju, da bih je izvukao i da joj ulijem poverenje – Dragan Jakovljević. Kada je Vida savladala jezik sve je postalo lakše i brže se uklopila u novu sredinu.
– Meni se sviđa sada Srbija, ja sam navikla i da se smejem i da psujem. Sve to znam odlično! Sve najgore znam da psujem – govori Vida kroz smijeh.
Onda je naučila i da kuva srpska tradicionalna jela.
– Znam pite, baklave od orasa, jabučare. Sve to znam – tvrdi ona. Otkad je Vida došla, Draganova kuća je procvjetala, pa ovaj par sada zajednički obavlja sve poslove.
– Više idem po pečurke sad, više volim pečurke, ne plaši me i ako dođe mečka neće mene da jede. Jede ove mršave, neće mene – našalila se Viktorija. Nema dileme da su upravo Albanke sačuvale mnoge srpske seoske škole od zatvaranja što potvrđuje i Dragan, koji nije jedini iz ovog sela koji je oženio Albanku.
– Imam rođaka dole, koji je iste godine tamo otišao, isto se oženio i ima troje dece. Ja bih svima savetovao da se upuste u ovo – zaključuje on.
