Tokom porodičnih okupljanja u toku praznične sezone, moguće je da vi, ili neko od vama bliskih ljudi, doživite “sindrom prazničnog srca”. Ovo stanje, koje se često povezuje s prekomernim konzumiranjem alkohola, može značajno uticati na vaše fizičko i emocionalno blagostanje tokom praznika. Evo šta treba da znate o sindromu prazničnog srca ako planirate da slavite uz nekoliko čaša pića.
Sindrom prazničnog srca, u suštini, može biti rezultat veze između prekomerne upotrebe alkohola, visokog stresa i dehidracije. Nacionalna medicinska biblioteka (NLM) ukazuje da ovo stanje može biti složenije od jednostavnog uzimanja alkohola, ali ove tri komponente često igraju ključnu ulogu u njegovom nastanku.
Jedan od ključnih faktora povezanih sa sindromom prazničnog srca jeste uticaj alkohola na kardiovaskularni sistem. Prema članku objavljenom u Alcohol Research: Current Reviews 2017, alkohol može narušiti normalno funkcionisanje srca, ometajući njegovu sposobnost pravilnog rada.
Istraživanje iz jula 2021. godine, objavljeno u Clinical Autonomic Research, dodatno podržava ove tvrdnje. Studija je istakla da čak i male količine alkohola mogu dovesti do povećanja simpatičke aktivnosti (stanje poznato kao “bori se ili beži”) i smanjenja parasimpatičke aktivnosti (“odmor i varenje”), što rezultira neravnotežom i ubrzanjem otkucaja srca. Kao rezultat, mogu se javiti simptomi poput aritmije, vrtoglavice, kratkog daha i ubrzanog rada srca.
Važno je napomenuti da sindrom prazničnog srca može se pojaviti kod žena i starijih osoba, posebno onih sa visokim krvnim pritiskom ili gojaznih, ali nije isključen ni kod drugih grupa ljudi. Stoga, važno je preduzeti određene korake kako biste smanjili rizik od njegovog nastanka tokom prazničnih okupljanja.
Pošto je alkohol glavni okidač sindroma prazničnog srca, jedan od najefikasnijih načina prevencije je potpuno izbegavanje ili postavljanje razumnih ograničenja u konzumiranju alkohola. Dr. Regina Druz sa Integrativnog kardiološkog centra Long Ajlenda savetuje da postavite jasne granice za ono što ćete jesti i piti pre nego što krenete na praznična okupljanja.
“Važno je postaviti razumna ograničenja za ono što ćete jesti i piti pre nego što stignete na praznična okupljanja. Ne postoji precizan broj pića koji će dovesti do sindroma “prazničnog srca” jer se tolerancija svakog pojedinca razlikuje. Međutim, poznato je da određena ponašanja, kao što su nedovoljna hidratacija ili konzumiranje kalorične hrane, povećavaju verovatnoću aritmije kada se kombinuju sa alkoholom”, kaže dr. Druz.
Alkohol može izazvati dehidraciju, pa je preporučljivo piti dovoljno vode kako biste održali hidriranost organizma. Osim toga, odabir lagane hrane i vođenje računa o svojoj ishrani može takođe pomoći u smanjenju rizika od sindroma prazničnog srca.
Dr. Druz ističe važnost informisanja i edukacije ljudi o opasnostima prekomernog konzumiranja alkohola i kako on može uticati na srce i kardiovaskularni sistem. Znanje o potencijalnim rizicima može motivisati ljude da donesu svesnije odluke o svom zdravlju tokom prazničnih proslava.
Uzimanje pauze od alkohola tokom određenih perioda ili rotacija sa bezalkoholnim napicima takođe može biti korisno. Postavljanje prioriteta na zdravlje i dobrobit tokom praznika ključno je za sprečavanje sindroma prazničnog srca i očuvanje opšteg zdravlja.
Svesnost o sopstvenom zdravlju, razumno konzumiranje alkohola i pažljiv odabir hrane tokom prazničnih proslava mogu značajno doprineti očuvanju fizičkog i emocionalnog blagostanja. Važno je slušati svoje telo, prepoznati znakove upozorenja i preduzeti korake kako biste se zaštitili od potencijalnih zdravstvenih problema tokom praznične sezone.
