Koristeći DSV Limiting Factor podmornicu sa ljudskom posadom , naučnici su snimili zaron na dno Filipinskog rova, gdje su radili na više od četiri sata. U toku pregleda snimaka, koje je na morskom dnu napravila ekspedicija, istraživač morskih dubina Alan Džejmison sa Univerziteta Zapadne Australije primjetio je jako čudnu sjenku. Poslao je video i fotografije Majku Vekioneu, zoologu sa Smitsonijan instituta. A prema obrisima stvorenja, naučnik je zaključio da je to lignja iz roda Magnapinna.
Ona je plivala 6,2 km ispod površine mora , što je inače čini lignjom koja je snimljena na najdubljem mejstu ikada. Prethodni rekorder, takođe iz roda Magnapinna , viđen je na dubini od oko 4,7 km. Istraživači su takođe pronašli četiri grimpoteuthys octopuses (dambo hobotnice), ali su one prethodno zabeležene na sličnim dubinama.
– Ovo ronjenje je pokazalo da nekoliko vrsta glavonožaca može da živi u gornjim delovima ovih zaista dubokih okeanskih rovova – rekao je Majkl Vekione.
Iako je dubokomorsko vozilo bilo na određenoj udaljenosti od lignje, što je uticalo na kvalitet dobijenih slika, istraživači su ipak mogli da razaznaju nekoliko važnih karakteristika za identifikaciju. Lignje Magnapinna se odlikuju veoma tankim pipcima, kao i karakterističnim držanjem tokom plivanja. Ovaj primjerak nije bio duži od 10 centimetara, pa su istraživači zaključili da je riječ o mladoj lignji. Pronađen je i potopljeni brod, a istraživači su proveli nekoliko sati proučavajući i mapirajući ostatke plovila dugog 114 metara. Viktor Veskovo, penzionisani pomorski oficir i podvodni istraživač koji je predvodio ekspediciju, govorio je o izazovima.
– Olupina na velikoj dubini na mestu gde ima malo kiseonika, i iako ima malo zagađenja od morskog života, iznenađujuće je dobro očuvana, osim štete koja je nastala tokom borbe – rekao je Veskovo.
Brod je postao poznat po hrabrosti u akcijama tokom bitke kod zaliva Lejte. USS Džonston je predvodio šačicu američkih brodova protiv japanske flote sve dok nije bio opkoljen i uništen.
