Harvard Graduate School of Education je nedavno sprovela opsežno nacionalno istraživanje koje se bavi roditeljstvom i pritiskom koji se vrši na decu kako bi postala uspešna već od najranijih godina školovanja. Ovo istraživanje je donelo važne spoznaje o ključnim aspektima kvalitetnog roditeljstva koji mogu imati dubok uticaj na emocionalni razvoj dece, ugrožavajući njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.
Najuspešniji roditelji se ističu po tome što konstruktivno kritikuju svoju decu samo kada je to zaista potrebno. Nasuprot tome, manje uspešni roditelji često imaju prigovore i kritike koje su često neopravdane i preterane. Kritika tipa “Zašto nisi kao tvoj brat?” ili postavljanje uslova za ljubav poput “Očekujem ovo i ono do kraja polugodišta!” može narušiti osećaj vrednosti kod deteta. Takve emocije su za dete teške, i često ne zna kako da se nosi s njima, što može dovesti do osećaja nesigurnosti i napetosti. Deca pod ovakvim pritiskom mogu potisnuti svoju stvarnu ličnost i nastojati da postanu ono što veruju da će njihovi roditelji voleti.
Ovaj psihološki princip može dovesti do formiranja onoga što psiholozi nazivaju “lažnim ja”. To je vrsta alternativne ličnosti koju deca razvijaju kao strategiju za suočavanje s pritiskom. Na ovaj način, deca pokušavaju dobiti ljubav i podršku koja im je potrebna kako bi preživela, ali često se osećaju sramotno i nevoljeno.Vremenom, ova “lažna ličnost” može dovesti do donošenja loših životnih odluka, poput izbora pogrešnih prijatelja, partnera ili karijere, jer deca zapravo žive tuđi život.S druge strane, roditelji koji odgajaju najjaču i najotporniju decu stvaraju okruženje u kojem deca mogu grešiti i ne plašiti se neuspeha. Važno je napomenuti da ljubav prema detetu ne treba vezivati uz njihove postupke ili uspehe. Deca ne bi trebala osećati da se njihova vrednost meri njihovim ponašanjem ili rezultatima. Roditelji mogu imati očekivanja prema svojoj deci, ali je ključno izražavati brigu i razočaranje na način koji održava toplinu i podršku.
Deci treba neprestano pokazivati da su voljena i cenjena. Iako je deo roditeljske uloge da se deca usmeravaju i uče važnim životnim lekcijama, važno je i provoditi kvalitetno vreme s njima. Kada se roditelji samo fokusiraju na zadatke i obaveze, izgubljena je dragocena prilika za dublje interakcije i povezanost s decom.Profesor psihologije sa Univerziteta York, Gordon Flet, naglašava važnost “mikro-vežbi” s decom, gde se pažnja obraća na svakodnevne interakcije s decom. To podrazumeva pozdravljanje dece s radošću, pružanje fizičke nežnosti i igru.Profesor Skot Galovej sa NYU-a, u svojoj knjizi “Algebra sreće: Beleške o potrazi za uspehom, ljubavlju i smislom”, ističe važnost ljubavi koja nije vezana uz rezultate. On piše o svojoj majci i kako je za njega ljubav značila razliku između nade da ga neko smatra divnim i vrednim, i saznanja da ga neko zaista voli.Zato je ključno da ne zaboravimo vreme za igru i kvalitetne interakcije s našom decom, jer se upravo u takvim trenucima gradi duboka i iskrena veza s njima.
