Isidora Bjelica, višestruko talentirana književnica, pesnikinja, dramaturginja i scenaristkinja, nije samo bila stvaralac vanvremenskih književnih dela, već i hrabra osoba koja je bez straha rušila društvene tabue. Njen izuzetno oštar jezik nije poštedeo ni najbliže, što ju je činilo autentičnom i neustrašivom.
Naslednica iz ugledne porodice, s ocem čuvenim šahovskim velemajstorom Dimitrijem Bjelicom i majkom Nevenkom Đurović, profesorkom engleskog jezika i ćerkom akademika Dušana Đurovića, Isidora je nosila teret visokih očekivanja. Oduvek nekonvencionalna, njoj je obrazovanje bilo važno, ali nikada nije dopustila da je išta sputava u ostvarivanju vlastitih želja.
Isidora, majka dvoje dece iz braka s dramaturgom Nebojšom Pajkićem, stavila je svoje naslednike na prvo mesto. Njihova podrška bila je vetar u leđa dok se hrabro suočavala s teškom dijagnozom. Uprkos izazovima koje je život stavljao pred nju, Isidora nije odustajala od svojih želja, boreći se lavovski do samog kraja.
Odnos s majkom, Nevenkom, predstavljao je složen miks ljubavi i neshvatanja. Isidora je javno delila svoje emotivne sukobe s majkom, ističući bol zbog nedostatka podrške tokom teških trenutaka, uključujući i vlastitu borbu s hemioterapijom. Njena iskrenost bila je ogoljena i pred javnosti, jer je svoje misli iznosila bez ustručavanja.
Uz to, Isidora je govorila o napetostima u odnosu s Nebojšom Pajkićem, naglašavajući da je taj odnos bio dugotrajan izvor stresa. Njena analiza sopstvenih emotivnih stanja bila je duboka, a suočavanje s izazovima života bilo je integralni deo njenog stvaralačkog i ličnog puta.
U teškim trenucima, podrška nepoznatih ljudi postala je blagoslov za Isidoru. Ona je isticala da je, zahvaljujući materijalnoj pomoći i molitvama nepoznatih, pronašla snagu da se izbori s izazovima koje je život postavljao pred nju. Ova paradoksalna situacija, u kojoj je nepoznata ljubav pružila utehu, samo je dodatno isticala kompleksnost života.
Sveobuhvatna analiza vlastitog života, odnos s roditeljima, izazovi majčinstva i suočavanje s bolešću, činili su Isidoru Bjelicu ne samo književnicom već i ženom koja je hrabro delila svoje unutarnje bitke. Njene reči ostaju snažan podsjetnik na snagu i krhkost ljudske egzistencije.
