Mali Petar je 1966. godine ganuo Jugoslaviju, ostavljajući snažan utisak na javnost. Nedavno je Kurir ponovno pronašao ovog dečaka, koji je sada pronašao sreću u Švajcarskoj, ali nikada nije zaboravio svoju domovinu.
Priča o Petru Živanoviću, koji je kao petnaestogodišnjak živeo sam u brvnari na planini Tari, obišla je tada Jugoslaviju. Milivoje Vuković sa TV Beograd slučajno ga je otkrio u tadašnjem hotelu “Tara”. Mali Petar, suočen s divljinom, hladnoćom i oskudicom, postao je simbol hrabrosti i izdržljivosti. Njegova priča izazvala je suosećanje i podstakla humanitarni napor.
Petar je delovao kao dečak izvan svog vremena, odudarajući od drugih svojim hrabrim stavom i izgledom koji je odavao teškoće života u planinskom području. Govorio je o svojim iskustvima čuvanja ovaca, suočavanju s divljim životinjama, hladnoći i izazovima preživljavanja. Njegove reči i iskustva dodatno su doprineli emotivnom doživljaju cele priče.
Petar se sećao kako je često bio zlostavljan i izbegavao kontakt s ljudima. Njegova hrabrost i samopouzdanje pokazivali su se i u šali s medvedima i divljim svinjama, koje je s lakoćom odbijao svojom neustrašivošću. Upkos teškom životu, Petar je zadržao svoj smisao za humor, a radost mu je dolazila iz jednostavnih stvari, poput prodaje jagoda pred hotelom kako bi zaradio neki dinar.
Prošlo je 57 godina od te priče, a sadašnji Petar se srela prošlog leta u Bajinoj Bašti. Daleko od života iz brvnare, uspeo je na svakom planu. Skrasio se u Švajcarskoj, gde je izgradio porodicu sa svojom suprugom Milunkom, ima decu i unučad. Unatoč svega, Petar je ostao jednostavan čovek s deset prstiju, čiji je uspeh bio plod rada i upornosti.
Petar je delio svoje sećanje na teške dane u brvnari, gde je spavao na razvaljenom krevetu, uz šporet i siniju. Iskustva iz tog vremena ostala su duboko urezana u njegovu memoriju. Prisetio se trenutaka kada ga je učitelj tukao i kako je pobegao u šumu, gde je sam provodio zimske mesece čuvajući ovce.
Sada, kao zreo čovek, Petar je postao poslovođa i penzioner sa 44 godine staža. Završio je gipsarsko-molerski zanat i radio u Švajcarskoj, postavši uspešan i cenjen u svojoj oblasti. Nikada nije zaboravio svoje korene i redovno dolazi u Srbiju. Ponosno je izjavio da nema ništa što nije zaradio i da je život u Švajcarskoj izgradio svojim radom.
Petar se prisetio teških trenutaka u mladosti, kada je bio maltretiran i suočen s izazovima siromaštva. Ipak, iz svega je izgradio srećan život i porodicu. Njegova priča sada je simbol izdržljivosti, hrabrosti i trijumfa nad teškoćama života. Petar Živanović, čije ime je zauvek ostalo urezano u sećanju Jugoslavije, nastavio je svoj životni put s osmehom na licu i dubokim poštovanjem prema radu i životu.
