Jedan od najvećih pjevača narodne muzike u regionu Miroslav Ilić, ove godine proslavlja svoj zlatni jubilej, 50 godina bavljenja muzikom i estradom . On je za 10. decembar zakazao koncert u „Štark areni“, pa je tako za domaće medije porogovorio o svom privatnom i profesionalnom život, koji je godinama skrivao daleko od očiju javnosti.
– Uzbuđen sam zbog jubileja, jer kada sam 1972. stidljivo kročio na muzičku scenu, nisam ni znao da ću opstati. Sada kada izgovaram 50 godina, pitam se da li je zaista toliko prošlo – počinje Ilić i dodaje kako vidi svoju blistavu karijeru:
– Imao sam padove i ne pamtim nijednu karijeru koja je išla samo uzlazno. Bilo je kod mene mnogo oscilacija, ali sve sam radio da opstanem i važno je što sam penziju dočekao kao pevač.
On se prisjetio i perioda kada je bio čest gost po kafanama.
– Taj moj boemski život ima dva perioda do 1989. godine kada sam umeo da se zaigram pa je bilo alkohola i više nego što je trebalo. Tada sam shvatio da to nije za mene i pobegao iz te priče, siguran da čovek može da se provede i bez pića – govori Ilić i otkriva kako je prestao da pije:
– Presekao sam kao makazama! Jedno jutro sam ustao, prekrstio se ispred ikone Svetog Đorđa, to je moja krsna slava, i rekao „Budalo, nećeš više!“. Najveći problem je bio u tome što ja nikada nisam podnosio alkohol jer je od mene pravio nešto što nisam.
Naime, on pred svoj solistički koncert ne izdaje album, pa je zato odlučio da, kako sam kaže ponovi dvije stare pjesme.
– Neki vole da kažu napravio sam rimejk, a ja volim na srpskom da kažem ponovio sam dve pesme. Ponovo sam otpevao jednu moju i jednu pesmu Predraga Živkovića Tozovca. Ne mogu da obećam da ću snimati pesme. U poslednje vreme sam preslušao 50-60 novih numera, ali sve sam to već čuo, zato sam se odlučio za rimejkove – kroz smijeh kaže muzička zvijezda.
On se sa sjetom i velikim poštovanjem prisjetio svpg pokojnog kolege, pa rekao koliko je značaj on imao zadomaću muziku.
– Pojavom Predraga Živkovića Tozovca razbijeni su stereotipi o pevačima narodne muzike. Do njega je bilo stani i pevaj, a onda je Toza prvi počeo da to radi šarmantnije. Ja sam učio od njega i drugih danas pokojnih kolega – kaže Ilić.
Voleo sam da se družim sa Šabanom.
Također se prisjetio i Šabana sa kojim je volio najviše da se druži.
– Šaban i ja smo porodično išli na letovanje, a tokom tih dana ne pomenemo ni pevanje, ni pesme, ni tezge. Pričali smo o običnim stvarima, o sportu, nikada nismo vodili esnafske razgovore, zato sam sa njim jako voleo da se družim – objasnio je Ilić.
