Glumica Isidora Minić kćerka je slavne jugoslovenske glumice Nede Spasojević, kojoj su ljekari dijagnostifikovali kar*inom, a koja je pre*inula svega nekoliko mjeseci nakon snimanja filma “Banović Strahinja” u 41. godini. Majčinog odlaska i dana kada joj je baka saopštila da je preminula, Isidora se sjeća sa knedlom u grlu.
– Sada, kada imam skoro 50 godina, mogu da kažem da je mnogo lakše kada ti neko ode rano jer nisi stigao da se za njega vežeš. Pamtim kako je izgledala mamina bolest, šta se dešavalo po kući. Onda su me stavili kod nane, a mama je otišla u bolnicu. Sećam se, to jutro je zvonio telefon. Nana se javila, a ja sam se pravila da spavam.
Probudila me je i rekla: “Sine, mama je um*la.” Ja, ništa. Šta da radim, kao dete nisam znala kako da se ponašam. Znam da su mi išle suze, ali me je bilo užasno sramota i stalno sam ih brisala. Ne da me je nešto bolelo, pa plačem. Nego, onako, instinktivno, životinjski – ispričala je Isidora koja ne pamti mnogo trenutaka koje je provela sa majkom.
– Da mama nije bila glumica i da nema tih filmova u kojima je igrala, ne znam da li bih je se sećala. Onih pravih uspomena i emocija koje te vežu za neku ličnost nemam. Pamtim kako me je ujutro budila, ali nemam svesnih doživljaja sa njom, nemam razgovora. Bila sam dete. Dugo sam čuvala neke njene stvari, a prošle godine nešto i iznela iz stana. Ostao mi je jedan svileni penjoar – rekla je glumica u ispovjesti, a kojoj je otac bio neizmjerna podrška.
– Normalno je da roditelj treba da ode jednog dana, ali mnogo više boli kad ide neko s kim si proživeo nešto, imaš uspomene, znaš ga, znaš kako diše, šta razmišlja, kako te je podržavao ili ne. I kao mala sam bila više vezana za oca jer je on bio pored mene češće nego mama. Posle, kad sam postala tinejdžer, bilo je trenutaka kada ćale nije mogao da me razume, jer on je muško. Hoću karmin, a on to ne dozvoljava. Onda plačem, ali više što sam ljuta nego što nemam mamu – ispričala je Isidora.
