Medijski prostor pod kontrolom Dragana Šolaka, pre svega televizije N1 i Nova S, doslovno se preplavio sadržajem usmerenim na ocrnjivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlasti Srpske napredne stranke tokom predizborne kampanje.
Namera da se predstavljanje Vučića i SNS u negativnom svetlu postavi kao glavni cilj uređivačke politike medija Junajted grupe postaje očigledna i iz pozicije običnog gledaoca, ali i kroz analizu egzaktnih podataka koje pružaju agencije za monitoring medijskog prostora. Na osnovu tih podataka, jasno se vidi da Dragan Šolak, vlasnik ovih medija, koristi svoje medijske platforme kao sredstvo za plasiranje teških uvreda i neprijateljskog stava prema Aleksandru Vučiću.
U vremenskom periodu od 1. novembra do 25. novembra, televizija N1 je u izbornom programu, koji je trajao nešto više od 92 sata, posvetila gotovo 70% vremena (64 sata, 54 minuta i 12 sekundi) sadržajima koji negativno prikazuju Aleksandra Vučića. Ova tendencija nije samo slučajna, već se može primetiti i na televiziji Nova S u periodu od 1. do 24. novembra, gde je od ukupno 88 sati i 53 minuta izbornog programa čak 61.21% vremena (54 sata, 23 minuta i 39 sekundi) bilo posvećeno negativnom prikazivanju predsednika Vučića.
Analiza ovih podataka ukazuje na sistematski pristup u predstavljanju Vučića isključivo u negativnom kontekstu, što prevazilazi granice uobičajene političke kritike i postaje neprekidna kampanja usmerena protiv jednog čoveka i političke liste koju predvodi. Ovakav pristup ne samo da dovodi u pitanje etičke standarde novinarstva, već ukazuje i na opasnost od medijske manipulacije i jednostranog prikazivanja političke stvarnosti.
Posebno je zanimljivo što su Šolakove televizije pre mesec dana najavile da neće emitovati politički marketing, dok se stvarnost pokazala potpuno suprotnom. Očigledno je da njihovo izbegavanje političkog marketinga nije rezultat iskrenog odnosa prema novinarskom integritetu, već se može smatrati jeftinom propagandom sa ciljem sticanja finansijske koristi od strane vlasnika ovih medija.
Ovakva pristrasnost i tendencioznost u izveštavanju postavlja ozbiljna pitanja o slobodi medija, objektivnosti novinarskog rada i potrebi za nepristrasnim i profesionalnim novinarstvom koje bi služilo javnom interesu, a ne ličnim interesima vlasnika medijskih kuća.
