Građani Srbije sve više svedoče i osećaju ozbiljne posledice klimatskih promena koje se dešavaju širom sveta. Fenomeni kao što su prolećno vreme usred decembra, destruktivne letnje oluje i obilne padavine postaju sve učestaliji, čineći ih stvarnošću kojom moramo da se suočimo. O tim izazovima razgovarao je klimatolog Vladimir Đurđević u intervjuu za MONDO.
Tokom leta 2023. godine, Srbija je iskusila razorne superćelijske oluje, uz poplave i nevremena koja su ostavila ozbiljne posledice. Đurđević objašnjava da je termin “superćelijska oluja” dobio posebnu pažnju zbog atraktivnog imena, iako se ovakvi meteorološki fenomeni javljaju duže vreme. Klimatske promene doprinose intenziviranju ovih oluja, jer toplija atmosfera omogućava formiranje snažnijih vetrova i povećava količinu padavina.
Posebno je naglasio da su superćelijske oluje postale razornije u poslednje vreme, a klimatske promene doprinose ovom intenzitetu. Toplija atmosfera znači veću količinu vodene pare, koja predstavlja gorivo za oluje. Što je vazduh topliji, atmosfera može zadržati više vodene pare pre nego što dođe do kondenzacije. Đurđević upozorava da će, s obzirom na trenutne trendove, ovakvi ekstremni događaji postati učestaliji i razorniji u bliskoj budućnosti.
Efekti superćelijskih oluja su posebno vidljivi u Srbiji, gde su kranovi oboreni, stabla isčupana, a nevreme uzrokovalo i tragične ishode. Na Fruškoj gori, tokom oluje, oboreno je toliko stabala koliko se inače seče godišnje zbog održavanja Nacionalnog parka. Đurđević ističe i potrebu za unapređenjem sistema obaveštavanja i ranog upozoravanja, kako bi ljudi mogli efikasnije reagovati na opasnosti.
Kada je reč o budućnosti Srbije, Đurđević upozorava na povećan rizik od razornih poplava, požara, tornada i oluja. Klimatske promene će verovatno dovesti do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih uslova. Srbija je već pretrpela značajne gubitke zbog ovakvih događaja, a trendovi ukazuju na to da će se gubici povećavati. Đurđević poziva na preventivne mere i bolje sisteme zaštite kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Kada je reč o klimatskim migracijama, Đurđević ističe ozbiljnost problema. Oko 20 miliona ljudi već se smatra klimatskim migrantima, selidbama unutar svoje države zbog klimatskih ekstrema. Očekuje se da će taj broj rasti, a ljudi će možda čak i prelaziti granice u potrazi za bezbednijim mestima. Đurđević upozorava na potencijalne političke tenzije i sukobe koji mogu proisteći iz masovnih migracija.
Kada je reč o uticaju na ishranu, klimatske promene mogu ugroziti proizvodnju hrane, a Đurđević ističe važnost efikasnijeg sistema distribucije hrane kako bi se smanjilo bacanje resursa. Ističe i ozbiljne zdravstvene implikacije toplotnih talasa, koji su postali učestaliji i opasniji za javno zdravlje.
U zaključku, Đurđević naglašava hitnost prilagođavanja na klimatske promene i važnost informisanja javnosti. Smatra da je edukacija ključna, jer i dalje postoji deo populacije sklon teorijama zavere i nepriznavanju činjenica. Kroz pravovremeno informisanje, ljudi mogu bolje razumeti promene koje se dešavaju i pripremiti se za adekvatno reagovanje.
