Svako ko je ikada bio lišen dobre noći sna, makar i samo jedne večeri, će se prisjetiti borbe koju je doživio narednog dana kako bi održao svoje oči otvorenima. U takvim trenucima, osećamo se konfuzno, razdražljivo, jedva sposobno da funkcionišemo, a posledice lošeg sna mogu biti slične mamurluku, izazivajući mučninu i glavobolju, ali i ozbiljnije posledice.
U razgovoru za Daily Mail, stručnjaci su detaljno analizirali biološke procese koji se dešavaju kada ne spavamo, bilo da li smo kasno legli, ostali budni 24 sata ili nismo spavali nekoliko dana. Istraživanja su pokazala da dugotrajni nedostatak sna može povećati rizik od gojaznosti, gubitka pamćenja, dijabetesa, srčanih oboljenja i smanjenog imunološkog odgovora, čime nas čini podložnima infekcijama.Stručnjaci su otkrili da čak i jedna noć bez sna može naneti ozbiljnu štetu, što i nije iznenađujuće s obzirom na ključnu ulogu sna u gotovo svakoj telesnoj funkciji, uključujući regulaciju hormona, obnavljanje tkiva i održavanje zdrave telesne težine. Krvni pritisak počinje rasti nakon 18 sati bez sna, što dovodi do dodatnog opterećenja srca i povećava rizik od srčanih udara, posebno kod osoba koje već imaju srčane probleme.
Efekti nespavanja postaju vidljivi nakon 18 sati, što je ekvivalentno odlasku u krevet u 2 sata ujutro nakon buđenja u 8 sati prethodnog dana. Nedostatak sna može izazvati pad nivoa testosterona, povećati nivo energije i smanjiti odbrambeni imunološki sistem. Nedelju dana sa manje od pet sati sna po noći može dovesti do značajnog pada testosterona kod mladića.San ima ključnu ulogu u regulaciji hormona, pa nedostatak sna ometa normalno obavljanje telesnih funkcija. Nedostatak sna takođe utiče na imuni sistem, izazivajući stvaranje inflamatornih proteina povezanih sa srčanim i hroničnim bolestima, dok prirodne odbrambene ćelije postaju manje efikasne.
Dvadeset četiri sata bez sna imaju sličan uticaj na mozak kao ispijanje četiri čaše vina ili piva, što dovodi do skraćenog vremena reakcije, nejasnog govora, usporenog razmišljanja, razdražljivosti, povećanog stresa, smanjene koncentracije i želje za nezdravom hranom.Nakon 36 sati bez sna, svi simptomi se pogoršavaju, a mogu se pojaviti i “mikrospavanja” – kratki periodi nevoljnog sna koji traju do 30 sekundi. Mozak usporava aktivnost, sprečavajući normalnu obradu informacija. Nakon 36 sati budnosti, različiti delovi mozga se bore da komuniciraju, što utiče na pamćenje, učenje, donošenje odluka i reagovanje.
Četrdeset osam sati budnosti može dovesti do halucinacija, povećanog stresa, depersonalizacije, anksioznosti i povećane razdražljivosti. Nakon 72 sata bez sna, mozak se teško bori sa iscrpljenošću, što može izazvati ozbiljne promene u percepciji stvarnosti, halucinacije i poremećeno razmišljanje.Na kraju, nakon 96 sati nedostatka sna, rizik od psihoze raste, a osoba može doživeti izmenjenu percepciju stvarnosti i ozbiljne promene raspoloženja. Iako ovo stanje obično nestaje nakon sna, ekstremno ponavljano lišavanje sna može biti fatalno po zdravlje, a ekstremni umor predstavlja glavni faktor saobraćajnih nezgoda i smrtonosnih grešaka na radnom mestu.
