Mnogi roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili bolestima polažu veliku nadu u terapije sa životinjama. Pitanje koje se postavlja jeste da li ova nadanja imaju osnova u stvarnosti? Bez obzira da li je reč o kućnoj mački, koze na selu ili poseti zoološkom vrtu, činjenica je da deca ostvaruju brojne koristi iz kontakta sa životinjama. Međutim, važno je razmotriti da li psi i druge životinje mogu stvarno doprineti lečenju bolesti ili poboljšanju stanja dece sa smetnjama u razvoju.
Ciljano korišćenje životinja u terapeutske svrhe ima dugu istoriju i razlikuje se od običnog druženja sa životinjama. Psiholozi kao što je Mendi Veber iz grupe za istraživanje odnosa između ljudi i životinja na Veterinarskom fakultetu u Drezdenu tvrde da “životinje podržavaju terapiju”. Međutim, važno je napomenuti da životinje nikada ne mogu potpuno zameniti druge tradicionalne oblike terapije. Umesto toga, one mogu imati ulogu “ledolomca”, olakšavajući deci da se brže opuste i postanu otvorenija prema terapeutima, naročito kad je komunikacija pretežno neverbalna. Najčešće se za terapije koriste psi.Psi su životinje koje su se najbolje prilagodile ljudima. U okviru psihoterapije, psi se često koriste u tretmanima dece sa raznovrsnim poremećajima, uključujući posttraumatski stresni poremećaj, autizam ili anksiozne poremećaje. Kontakt sa psima može brzo izazvati pozitivne promene u ponašanju, smanjiti nivo stresa i povećati pozitivne emocije kod dece.
Pored pasa, terapija sa konjima, poznata kao hipoterapija, takođe je često primenjivana. Ova terapija se koristi u slučajevima neuroloških i mišićnih oboljenja. Ispitivanja su pokazala određeni uspeh kod dece sa infantilnom cerebralnom paralizom i poremećajima kretanja uzrokovanim oštećenjem mozga u ranom detinjstvu. Terapija uključuje poboljšanje ravnoteže, smanjenje spastičnosti i podsticanje refleksa kroz pokrete konja. S druge strane, terapija lekovitim jahanjem za tretiranje mentalnih oboljenja još uvek čeka dublje naučno potvrđivanje svoje efikasnosti.
