Prošla je još jedna godina od odlaska nezaboravnog kantautora Đorđa Balaševića, no u srcima ljudi, čini se da on nikada nije napustio našu stvarnost. U jednom od svojih poslednjih intervjua, Balašević je otkrio mnogo toga o sebi, a mi se danas sećamo njegovih reči.”Nikada nisam razmišljao o tome da ću postati pevač. U gimnaziji sam pisao pesme, koje su bile sasvim drugačije od onih koje danas izvajam. Slučajno sam počeo svirati gitaru i pevati pesme. Kada sam izgovorio prve stihove, postalo je očigledno da ću morati pevati sve”, prisećao se Balašević.
Ako ne biste bili pevač, šta biste želeli postati?
“Pa, ne znam. Želeo sam biti fudbaler, a danas to igram rekreativno. Sudije danas nisu moje generacije, a kamoli igrači. Razmišljao sam o novinarstvu, pisanju, nečemu vezanom za reči. Možda bih postao pisac za decu. U muzici sam kako bih se sreo s ljudima s druge strane mikrofona i osećam da živim svoju legendu”, dodao je Balašević.
Pitajući ga o pamćenju kao velikog kantautora u Jugoslaviji, Balašević je izjavio: “Jednom su me u Crnoj Gori predstavili kao velikog srpskog kantautora, ali sam rekao: ‘Nemojte, Srbija ima velikih kantautora. Radije bih da kažete da sam jugoslovenski kantautor.'”Pitanje o tome da li deca od 15, 16 godina znaju sve njegove pesme opisao je kao “Nobelovu nagradu” i “veliki kompliment” kada mu na koncert dođu klinci stariji od pesama koje izvodi.
Balašević se osvrnuo i na ratno razdoblje, tokom kojeg njegove pesme godinama nisu bile emitovane zbog njegovog suprotstavljanja jugoslovenskoj vojsci: “12 godina nisam bio na televiziji i radio programima”, prisetio se.Na pitanje o tajni dugog braka, Balašević je emotivno odgovorio: “To je burna veza. Jelena, naša kćerka, jednom je rekla da smo mama i ja sudbinski vezani. To je istina. Moja ljubavnica, saborac, i moj najbolji drug. I dalje trudimo se pružiti Olji, našoj kćerki, lep život nakon teškog detinjstva koje je imala.”
Na kraju intervjua, kantautor je podelio svoje želje za budućnost: “Kada sam dobio unuku, postao sam zvanično deda, iako sam se tako osećao već 15 godina unazad. Ne bih menjao ovaj život; definitivno sam ostvario sve svoje želje. Ako bih prolazio kroz sve opet, možda bih samo želeo naučiti svirati violinu.”
