Bivša članica grupe “Hurricane”,Sanja Vučić je progovorila o periodu tokom boravka u školi. Sanju su vršnjaci malt*etrali zbog njenog viška kilograma. Ona je priznala da je sada nakon svega prešla preko svega svim sile*žijama i da su u dobrim odnosima. Ipak, tvrdi da danas ima problema sa zdravljem , ali da je sveuspjela da stavi pod kontrolu dobrom disciplinom i zdravim načinom života, kojim je uspjela da reguliše rad štitne žlijezde.
– Moja priča može da se uporedi s pričom koju je imalo ružno pače. Od debeljuškate devojčice sam izrasla u normalnu devojku. Još u pubertetu sam počela da se izvlačim, da vodim računa o kilaži, a onda su se pojavili problemi koji su me naterali na to da se pazim. Pojavili su se problemi sa štitastom žlezdom. Ko zna o čemu pričam, zna da je tu potrebna posebna ishrana i režim. Tu je i terapija i ne smem sebi da dozvolim neke stvari – kaže Sanja na početku, pa se osvrće na period odrastanja i osnovne škole, kada je sve počelo:
– Sada, kada sam stekla popularnost, javljaju mi se ljudi na društvenim mrežama koji su me zlostavljali kada sam bila klinka. Deca su deca, to, naravno, nije opravdanje, ali te traume koje sam imala od toga razrešila sam u srednjoj školi. To je već period kada se formiramo kao ličnosti i shvatamo šta smo radili kao mlađi. Moje siledžije i ja smo danas super i to je u redu. Ti ljudi su obeležili moj život na ovaj ili onaj način, prešla sam preko svega jer ima i gorih stvari. Borila sam se s tim stvarima sama i nikome nisam to htela da stavljam na teret. Svaki vid nasilja ću uvek da osudim, ali ne mogu da utičem na vaspitanje drugih. Imam problem i danas da se pogledam u ogledalo. I dalje muku mučim s tim da sam sebi krupna, da ne izgledam dobro i nalazim sebi mane. I dalje mislim da sam debela, imam periode da mi sve varira s kilogramima, ali valjda će se to jednog dana rešiti. Trudim se da ljudi oko mene ne primete moje promene raspoloženja, u tome uspevam jer ne volim da prenosim nervozu.
Ona kaže da danas pjeva sve žanrove, a da se okrenula folk zvuku najviše iz razloa što u Srbiji nije dobro plaćeno dok pjevate rok, rege i slične žanrove.
– Prekretnica da dođem u Beograd i bavim se muzikom je bio period na fakultetu, kad je posle došla i prva moja Evrovizija. Posle je došao poziv da se priključim grupi Hjurikejn i tako smo za kratko vreme napravile bum na domaćoj estradnoj sceni. Smatram da sve ide s godinama. U svakoj sferi muzike može da se nađe zadovoljstvo. Ja najviše volim alternativnu muziku, ali kod nas u Srbiji je mnogo teško baviti se time, odnosno zarađivati od tog žanra. Zato se trudim da sve žanrove pevam dobro, smatram da to tako treba. Moja pesma “Omađijan” ima nekoliko žanrova u sebi i mislim da ću ići u tom smeru. Publici se sviđa, to je najvažnije – kaže bivša uraganka.
