Šarlot Holms iznenadila je svoju porodicu i svoje bliže nakon što je doživjela kliničku sm*t. Naime, ona je imala moždani udar , nakon čega je nakon tri dana kolabirala, pa je njeno srce tako prestalo da kuca. Ona je bila 11 minuta mr*va. Dokroti su polčeli da je reanimiraju, a ona je tada doživjela nevjerovatno iskustvo.
“Bila sam iznad svog tela. Mogla sam da ih vidim kako mi rade kompresije grudnog koša. Mogla sam sve da ih vidim – muža i sve medicinske sestre okolo. A onda sam čula muziku. Kad sam otvorila oči, znala sam gde sam. Znala sam da sam u raju. Okružio me predivan prizor, a videla sam i čula anđele kako pevaju neverovatnu muziku” ispričala je.
Zatim je ugledala svoje roditelje koi su um*li prije mnogo godina, kao i rođaka kojem je bila amputirana noga, kako stoji na zaltnim vratima na dvije noge. Dječak kog je vidjela pored svojih roditelja probudio je u njoj radoznalost – nije znala o kome se radi. Međutim, čula je da joj je Bog rekao da je to beba koju su ona i njen suprug izgubili, prije 40 godina.
-Gledala sam lepotu oko sebe. Mogla sam da vidim drveće, mogla sam da vidim travu. I sve se ljuljalo uz muziku jer sve se na nebu klanja Bogu. Ne mogu da vam prenesem kako je nebo izgledalo, jer je to toliko iznad onoga što bismo mogli da zamislimo, milionn puta. Tu je i najlepši, predivan miris, kao ništa što sam ikad ranije osetila, opisala je Šarlot i nastavila:
-Postoji toliko toga što se ne može opisati rečima. Ono što sam mislila da će nebo biti, nije bilo – bilo je samo mnogo lepše. Mislila sam da će ljudi samo hodati okolo u haljinama, ali nije tako. Oni koje sam videla bili su u običnoj odeći. Ima mesta na nebu gde su oni u haljinama, verovatno više carstvo, još svetije mesto. Sveto meso. Bilo je tako ogromno – pokazao mi je toliko toga u kratkom vremenskom razdoblju, a zapravo bila sam na vratima, nisam prošla kroz njih, rekla je.
Osim raja i svih lijepih stvari, ona je također vidjela i pakao kao i ljude, koi su se nalazii u njemu. Nju je taj prizor jako iznenadio, jer je vjerovalal da su ljudi koje je imala priliku da vidi tamo zapravo dobri.
-Rekla sam ‘ovo ne može biti’, a Isus mi je rekao ‘može, ako se ne promeni način življenja, zauvek. Mislim da je hteo da kažem ljudima da ne možemo biti na ogradi, ne možemo nogom biti u ovom svetu greha i na nebu. Čula sam svog oca kako govori: ‘Imaš vremena da se vratiš i podeliš ovo sa svima’, objasnila je.
