Ona je prije trinaest godina sonijela našoj zemlji jednu od mnogih medalja, koje su uslijedile kasnije, imala je jednu od najperspektivnijih karijera među svim našim domaćim sportistkinjama kao prvak svijeta, u kategoriji dvjesto mer+tara prsno, ali ipak bolest naše Nađe Higl, uticalo je na to da se sve promjeni iz korijena, preko noći. Ona je na pragu tridesetih primjetila prva simptome nečega, što se jako brzo ispostavilo kao jako ozbiljna i autoimuna bol*st za koju se korsti naziv ulcerozni kolitis, što zapravo predstavlja bolest debelog crijeva.
– Kada sam prvi put čula od čega bolujem i čitajući različita iskustva ljudi koji boluju od te bolesti, bila sam jako preplašena. Samo ime bolesti me je prestravilo jer do tada ni čula nisam za nju. Mislila sam da nikada više neću moći normalno da jedem niti da normalno funkcionišem, međutim kako je vreme odmicalo prihvatala sam svoju bolest i rešila da joj prkosim. Od početka sam bolest veoma ozbiljno shvatala, a i dalje je tako. Ne želim da na bilo koji način ugrozim svoje stanje jer me deca trebaju još dugo u svom životu – ispričala je ranije trofejna sportistkinja za domaće medije.
Kako je ona tada objasnila, ova bolest je i genetski prenosiva, pa se ona iz tog razloga nada da njeno dvoje djece neće naslijediti takvo stanje, a rekla je i da se jako dugo borila sa osjećajem da nije najbolja majka za jeno dvoje djece.
– Najčešće mi se dešavalo da se deprimiram kada hranim dete i usred hranjenja moram da trčim do toaleta. Osećala sam se kao najgora majka na svetu. Tada su mi roditelji i muž bili najveća podrška i nisu dozvoljavali da klonem – ispričala je plivačica.
