Uslijed ubrzanog načina života veliki broj građana ne obraća pažnju sa kojih adresa im pristiže elektronska pošta. Hakerima je za napad na naše lične podatke najčešće dovoljna samo imejl adresa.

Daleki rođak vam je ostavio nasljedstvo i vi samo treba da upišete svoje bankovne podatke kako bi vam novac stigao na račun ili vas pošta obavještava da imate paket koji će se vratiti pošiljaocu ukoliko ne upišete svoje lične podatke. Ovo su samo neki od tipičnih mejlova kojima se služe hakeri u “fišing” napadima.

<p>Fišing mejlovi obično imaju neku karakteritičnu formu</p>

Kako građani dosta koriste lične podatke u svakodnevnim aktivnostima, pri odlasku u banku, kupovinu ili turističku agenciju, ti napadi često i uspiju.

“Cilj fišing napada je otkrivanje korisničkih podataka kao što su kredencijali za pristup e-benkingu ili različiti drugi povjerljivi podaci. Napadač se predstavlja kao lice od povjerenja i traži najčešče od korisnika da odgovori na taj mejl kako bi mogao da izvuče ove informacije”, kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rješenja.

<p>Fišing mejlovi obično imaju neku karakteritičnu formu</p>
Fišing mejlovi obično imaju neku karakteritičnu formu gde se od korisnika traži da pošalje određene povjerljive informacije. Podaci pokazuju da je u svijetu, samo u drugom kvartalu ove godine, bilo više napada metodom ‘pecanja’ nego u cijeloj 2021. godini. Napadači se najčešće u ovakvim mejlovima skrivaju iza poznatih brendova.
Pored ove vrste napada, sve učestaliji su i drugi, još opasniji napadi na naše računare.

“Jedan od najčešćih danas je ‘rensomver’ koji zaključa podatke na vašem računaru, vašem hard disku. Što je neko jako dobro osmislio jer vam podatke zapravo ne ukrade, oni i dalje ostaju kod vas samo što su nedostupni, ne možete da ih koristite”, kaže prof. dr Igor Franc, stručnjak za sajber bezbjednost.

<p>Fišing mejlovi obično imaju neku karakteritičnu formu</p>

“Ne postoji stopostotna zaštita od sajber napada. Prevencija je bila, ostala i biće najbolje rešenje. Savet građanima je da paze kome i gde daju svoje lične podatke”, kaže Luka Živanović, inženjer za infrastrukturu i klaud rješenja.

Ne otvarajte mejlove od nepoznatih pošiljalaca i koristitite što bezbjednije lozinke, sastavljene od velikih i malih slova i brojeva, a kada je to moguće koristite potvrdu plaćanja karticom putem SMS koda, samo su još neki od savjeta stručnjaka.

Preporučujemo