Kada vas je poslednji put na ulici neko potpuno nepoznat oduševio, a vi ste se tome najmanje nadali, ostavljajući vas potpuno bez reči? Baš ovakvo nezaboravno iskustvo doživela je gospođa iz Paraćina prošlog četvrtka, kada je shvatila koliko mali gestovi mogu ispuniti srce čoveka srećom.Dan pre toga obeležavao se Sveti Toma, veliki praznik, koji je tradicionalno pratio vašar u Paraćinu. Mnoštvo ljudi je pristiglo na vašar, uključujući i ovu gospođu, koja ni u snu nije očekivala da će joj taj dan ulepšati mlada devojka.
Gospođa je svoj doživljaj podelila na društvenim mrežama, iznoseći svoju priču. “Prekjuče sam se zaputila do grada. Bio je Sveti Toma, svi su se okupili na vašaru, kupovali su i uživali, kako to ide tog dana. Dok sam prolazila ispred omiljene prodavnice koja pripada mojoj dragoj komšinici, zapazila sam je. Bila je prelepa i nisam mogla da ne primetim njenu divnu bluzu, ili možda tuniku. To mi je samo izletelo iz usta: ‘Tvoja bluza je predivna!’ Počela sam pričati na autopilotu, ali odjednom, ona je, usred ulice, skinula bluzu s ramena i rekla: ‘Evo, ako ti se sviđa, nosi je, poklanjam ti je!’ Ostala sam bez teksta. Ne sećam se da li sam se zahvalila, jer bih i sama uradila nešto slično, i nisam htela da se smrzavam do kuće. Možda sam joj rekla da obuče nešto, da ne bude hladno, s obzirom na to da je skinula tuniku sa sebe. Na to se ona nasmejala i rekla: ‘Nema veze.’ Verovatno bih i ja isto postupila prema nekome drugome.”
Ovaj neočekivani gest potpune stranke preplavio je gospođinu dušu emocijama. “Ta devojka mi je prošlog dana ulepšala dan i pružila mi mnogo više od njenog poklona. Hvala ti, draga devojko. Neka te čuva zdravlje. Šaljem ti veliki zagrljaj!” završila je svoju priču gospođa, s nadom da nikada neće zaboraviti ovaj gest ljubaznosti.
Posebno emotivan deo njenog posta je kada se bavi dubljim problemima današnjeg sveta i užurbanog života. Njene reči nas primoravaju da razmislimo: “Da li zaista nemamo vremena ili smo se prosto otuđili?” Ponekad nam nedostaje pažnja, zagrljaj, osmeh ili jednostavno pitanje: “Kako si?” I da li je taj trenutak dovoljno dugačak da sačeka odgovor? Ali svi žure negde i ne zadržavaju se. Pitaju, jer je to očekivano. U prolazu. Ali gospođa uvek zastane, sasluša i sačeka odgovor. Ona je spremna da pokloni nekoliko minuta svog vremena, jer nikad ne zna hoće li se ponovno sresti s tom osobom. Godine brzo prolaze i niko ne zna ko će sutra dočekati novi dan zdrav i živ. Ona nam želi da se budimo s osmehom i da živimo punim plućima, jer život je dragocen i prolazi brže nego što mislimo. Ove reči nas podstiču na duboko razmišljanje.
