Pre tačno 27 godina, dogodila se tragična likvidacija Karanfila Manojlovića Fuke (48) u njegovom stanu u Mokroluškoj ulici, beogradskom naselju Mali Mokri Lug. Dana 12. januara 1997. godine, Natalija Stefanović (32) i Vladimir Đorđević (32) su, prema optužnici, došli u Fukin stan s namerom da kupe 20 grama heroina za 1.000 maraka. U brutalnom činu, Đorđević je pucao u Fuku dok je sedeo na trosedu, a zatim je usmrtio i njegovu prijateljicu Suzanu Jovanović, koja je izašla iz kupatila.
Nakon zločina, Đorđević je prisvojio drogu, 200 maraka i skinuo zlatni lančić s Fukinog tela. Zatvorivši vrata za sobom i bacivši ključ u kontejner, par je mislio da će proći neopaženo. Međutim, prodaja ukradenog zlatnog lanca ih je brzo otkrila, jer su podelili ukradene vrednosti među sobom.
Vladimir Đorđević je, kao direktni izvršilac zločina, osuđen na dvadesetogodišnju robiju, dok je Natalija Stefanović prvobitnom presudom dobila kaznu od četiri godine zatvora.
Karanfil Manojlović Fuka, poznat kao nerazdvojni prijatelj Ljube Zemunca, važio je za jednog od najjačih likova u Beogradu. Impozantne građe, sa gotovo 120 kilograma u najboljim danima, Fuka je bio snažna ličnost. Njegova snaga bila je i fizička, pa su svedočenja njegovih poznanika govorila o tome kako je sposoban bio podignuti kafanski sto zubima s jednog kraja i preneti ga na drugi, posebno u kafani “Smederevo” na Zvezdari.
Unatoč svojoj sumnjivoj prošlosti, Fuka je bio poznat po svojoj časti i hrabrosti. Iako je bio u sukobu sa zakonom, mnogi su priznavali da nisu smeli stupiti u obračun s njim. Fuka je bio jedan od retkih starih krimosa koji je više cenio čast nego vlastiti život. Iako su mu pripisivane sumnjive radnje, mnogo je više ljudi kojima je nesebično pomogao nego onih kojima je naneo štetu.
Njegovo hapšenje 1989. godine zbog kupovine samo jednog grama heroina pokrenulo je niz događaja koji će ga dovesti do ekstremnog oblika protesta u zatvoru. Tokom šest meseci provedenih u pritvoru, Fuka se odbranio ćutanjem i odbijanjem hrane. Bez obzira na pokušaje pravosudnih organa i lekara da ga nateraju na saradnju, Fuka je ostao nepokolebljiv.
Njegovo suđenje i dalje su obeležile karakteristike njegove borbe. Ponovo je odbio saradnju, izazvavši zabrinutost kako je uspeo preživeti bez hrane i vode. Pravosnažnom presudom dobio je kaznu od 15 meseci zatvora i pušten je na slobodu do izdržavanja kazne. Tokom tog perioda, Fuka je izgubio gotovo polovinu svoje telesne mase.
Na kraju, Fuka je otišao u Padinsku Skelu da odsluži preostala dva do tri meseca kazne, gde se pojavio znatno oporavljen, s oko osamdeset kilograma, komunikativan i “normalan”. Ovo iznenađujuće oporavak snažno je ukazivao na izdržljivost i odlučnost čoveka koji se suočavao s teškoćama.
Njegova smrt ostavila je prazninu u beogradskom podzemlju, a priče o hrabrosti i časti Karanfila Manojlovića Fuke ostale su deo legende o vremenima kada su kriminalci imali svoje kodekse i bili poznati po svojoj čvrstoj reči.
