Živeti dugotrajno i bezgranično, moglo bi se tumačiti kao interpretacija latinskog imena za biljku koju prepoznajemo kao čuvarkuću. S obzirom na sve pozitivne karakteristike koje poseduje, svaki dom bi trebalo da udomi ovu dragocenu biljku. Čuvarkuća se pripisuje Perunovim, bogom groma, kao i koprivom, a prema narodnom verovanju, postavljanje ovih biljaka na krov znači da nervozni i ljutiti gromovnik neće ciljati naš dom, jer su one njegova “rodbina”, kako objašnjava gost Jutarnjeg programa, Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.
Gotovo je nemoguće uništiti ovu izuzetnu biljku, osim ako je preplavite velikom količinom vode, ističe Antonijević. Čuvarkuća je sukulentna biljka s obiljem vode u sebi, evolucijski prilagođena zadržavanju vlage.Ona se ne može sušiti, stoga je u prirodnoj medicini, odnosno fitoterapiji, preporučljivo koristiti je samo u svežem stanju. “Eventualno bi se mogla konzervirati dodavanjem meda, ali sušenje čuvarkuće je nemoguće, zbog čega je preporučljivo imati je u svojem domu, s obzirom na njenu izuzetnu bogatost vitaminima”, naglašava Momčilo Antonijević.
Blagotvorna svojstva čuvarkuće su raznovrsna. Ova biljka obiluje vitaminima A i C, ima prijatan ukus zahvaljujući jabučnoj mravljoj kiselini, sadrži šećer, sluz, gume i, što je posebno važno u fitoterapiji, fitoencide – supstance s izrazito antiseptičnim dejstvom koje se bore protiv bakterija. Stoga nije nimalo pogrešno primeniti stari običaj i iscijediti malo soka u ušnu školjku kod ljudi koji pate od upale uha.
Čuvarkuću često upoređuju s alojom, iako je to netačno. Aloja potiče iz Afrike, iz porodice ljiljana, a ne kaktusa, kako neki misle. Iako su poređenja često nepravedna, koristi od aloje su takođe značajne, posebno za lečenje kože, želuca i čira na dvanaestopalačnom crevu.Mast i čaj od čuvarkuće imaju široku primenu. Čuvarkuća se može koristiti u obliku masti za negu kože. Travari cene čuvarkuću kao efikasan lek protiv herpesa, što ukazuje na njen antivirusni potencijal. Za ovu svrhu se često kombinuje s matičnjakom, biljkom koja se smatra prvoklasnim lekom protiv herpesa.
Priprema čaja od čuvarkuće uključuje pet listova koji se preliju s 300 mililitara hladne vode, puste da provri, kuvaju pet minuta i koriste za ispiranje, što je preporuka Momčila Antonijevića, iskusnog narodnog travara. Ova biljka takođe može biti korisna za obloge od zgnječenog lišća, pružajući olakšanje od bola i delujući na virus herpesa. Sve ove mogućnosti čine čuvarkuću izuzetno vrednom i korisnom biljkom u domaćinstvu.