Šest sati ujutro. Mir i tišina u Kovačevićevoj kući u selu Vrdila kod Kraljeva. Mamamaja je prva ustala, brzo se spremala, pila kafu pod nogama, pa je hodala od sobe do sobe, budila svoju vojsku, svojih 11 djece. Često se sami probude i odmah nastane haos. Svi su samo uglas zvali mamu, tražeći stvari, a neki su hteli da je zagrle. Nekome stalno nešto fali, pa nekima nedostaju čarape, drugima trenerke ili majice, dok je najmlađi nesretan jer želi da promeni pelenu, nađe dudu ili napravi mleko. Da bi oprao zube u toaletu, mali Kovačević je morao da čeka u redu.
– Jutro je za nas najteže doba dana. Tada je svima trebalo nešto u isto vrijeme, a još šestoro je žurilo da se sprema za školu. Ali to traje do osam, a onda naš dan izgleda kao u svakoj drugoj porodici. Starija deca su u školi, a ja i mlađa deca spremamo ručak i obavljamo druge obaveze – kaže Maja (37 godina), koja je sa suprugom Radišom od svoje 17. godine.
Iako su imali 11 djece, ona nije bila trudna sa blizancima, a prvi put je postala majka sa 25 godina. Tada su imali Miliku, tada samo dječake, dok je Maha htjela barem još jednu djevojčicu. Ova želja se nije ostvarila sve dok nije rodila svoje sedmo dijete, Ružku. Priznala je da je oduvijek sanjala o velikoj porodici, iako je imala samo jednog brata.
– Da li ste znali da kada žena ima dobrog muža i dobrog muškarca pored sebe, može da ima desetoro dece. Važno je da je razume i podržava i ja sam srećna što sam našla takvog čoveka – iskreno priča Maja o svom Raši i otkrila nam je da je trenutno u bolnici sa slomljenim kukom.
U njihovoj porodici nema podjele poslova između muškaraca i žena, a i djeca imaju svoje obaveze. Tako se Miloš brine o odlasku u radnje, Milica da svi imaju čarape na nogama da im ne bude hladno, a Milan i Mihailo brinu o bebama, veoma posvećeni i odgovorni, iako su veoma mali.
Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i moraju sve da smisle na vreme, jer organizovanje života u tako velikoj porodici je kao organizovanje posla u maloj firmi. Najgora stvar je, međutim, tehnički kvar.
Veš mašina nam se stalno kvarila i bili smo potpuno paralizovani jer smo morali da je palimo dva-tri puta dnevno. Stalno smo prali suđe i trebalo nam je oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka u jednom danu. Broj se stalno povećava – rekla je Maha, skačući iz kreveta i pomerajući nestašnog Miodraga da mu lampa ne padne na glavu.
Otkrio nam je i da su hteli da kupe dva komada čokolade od 300 grama, što je bilo dovoljno da svako dete bude slatko, ali nedovoljno. Međutim, mali Kovačevići su veoma skromni i radije se igraju jedni sa drugima nego igračkama. Biće tuča, bezazlenih dečjih svađa i zadirkivanja, ali kada padne noć ne možete u krevet dok se svi prvo ne poljube.
– Obavezno ih posetim kada spavaju. Prvo ih prebrojim i kada se uverim da su svi tu, kada vidim kako bezbrižno i slatko spavaju, shvatim kakva sam srećnica – rekla je Maja i dodala, a zatim često u tišini prebroji da li je pogrešila sa svojom decom tokom dana i bio dobar roditelj.
Shvatila je da njeno tijelo nije u stanju da se posveti svakom čovjeku u vrijeme potrebe, zbog čega ju je ponekad mučila savjest. Ali to je brzo prošlo jer su je čak i sa njeno dvoje djece ovi problemi ponekad mučili.
Ćutimo, radimo, borimo se za našu djecu
Ipak, najviše ju je iznerviralo kada su joj djeca došla iz škole zabrinuta jer su ih prijatelji stalno zadirkivali.
-Djeca vole djecu. Znaju da budu veoma okrutni i okrutni sa svojim komentarima, pa su tako nazvali našu decu i rekli im “ima vas toliko. Pa vi ste kao cigani”. Ali Russo i ja uvijek razgovaramo s njima i objasnimo im zašto ne bi trebali obraćati pažnju na ove komentare, koje brzo ignorišu. Srećom, naša djeca su pozitivna i optimistična kao i ja. Objašnjava Mahar, profesionalni novinar.
Miloš je veoma slab prema bratu
Miloš je bio veoma blag prema mlađem bratu. Foto: Mitar Mitrović/RAS Srbije
Na naše iznenađenje, ona nije samo majka već i uspješna poslovna žena. Zajedno sa suprugom Radišom suvlasnik je izdavačke kuće “Glas Srbije” i izdaje “Kraljevske novine” i “Glas Srbije”. I pored teškoća da žive od izdavaštva, Kovačevići se ne žale. Umjesto toga, šira porodica naše nacije se nervira kada se na to gleda kao na veliki društveni problem.
