Pevačica Aleksandra Prijović, koja broji 28 godina, ostvarila je impresivan uspeh ove godine, uzburkavši čitav region. Postala je prva pevačica koja je uspela da održi čak tri uzastopna koncerta u prestižnoj beogradskoj Areni, a predstoji joj čak pet spektakularnih nastupa u hrvatskoj prestonici, zakazanih za početak decembra.
Niz poznatih ličnosti nije mogao da ostane ravnodušan pred njenim trijumfom, a među njima se istakao i renomirani hrvatski pevač, Zlatan Stipšić Džiboni, koji ima 55 godina. Na pitanje da li ga je iznenadila Aleksandrina postignuća, Džiboni je izrazio svoje duboko razmišljanje:
- Moj život me je vodio kroz Berlin i London, gradove u kojima postoje nebrojeni muzički svetovi koji egzistiraju paralelno. Jedni se predaju magiji koncerata “Depeche Mode”, smatrajući to vrhunskim, dok drugi svoju sudbinu vezuju za nastupe Erika Kleptona, doživljavajući ih kao nešto neuporedivo važno. U manjim mestima, celo selo se okupi na zabavnim koncertima, dok u urbanim sredinama, poput Zagreba, svedočimo postojanju više muzičkih svetova. – Ljudi analiziraju moju publiku i često je nazivaju masovnom. No, ona nije masovna, već odana. Na platformi Spotify, postoji mnogo izvođača sa brojčano većom publikom od moje, ali ljudi dolaze na moje koncerte. Pokušaji definisanja istine su beskorisni, jer je tačno to nemoguće. Stoga me rezultati ne iznenađuju – zaključuje Džiboni, koji se uskoro sprema da održi dva značajna koncerta u beogradskoj Areni.
- Dovoljno je samo da se uputite u grad u večernjim satima i posmatrate prozore koji svetle ili su zamračeni, i shvatićete da iza svakog prozora stanuje tri do četiri različite individue. To predstavlja prostranstvo raznolikih ukusa. Na svoju muziku nailazim na različite reakcije, od obožavalaca koji mi tepaju “Gibo care” do onih koji je smatraju dosadnom i nerazumljivom. To jednostavno prihvatite i shvatite da ne možete zadovoljiti svakog, čemu, hvala Bogu, i jeste tako. – poručuje Džiboni.
- Ne verujem da muzika ima skrivene namere. Ona je poput leka za dušu, otvoreno pismo upućeno ljudima koji ga mogu duboko osetiti. Nakon raskida ili teških trenutaka, neki ljudi ne mogu pronaći utehu ni u čemu drugom, osim u narodnoj muzici – to je njihova lična poruka koju mogu razumeti. Oni se ne bi pronašli u drugom žanru, jer to nije pismo napisano za njih. Svako pronalazi svoje mesto u onome što mu odgovara, i u tome ne vidim nikakav problem. Muzika uvek ima moć da okupi ljude, i u tome nema ničeg čudnog. – zaključuje Džiboni, duboko promišljajući o toj temi.
Preporučujemo
