PAŽNJA! DETALJAN SPISAK NAJNOVIJIH PREVARA U SRBIJI: Evo čega su se prevaranti sve dosetili, posebno vrebaju kupce stanova

Prevaranti širom Srbije neprestano vrebaju lakovernu građanstvo, a u poslednjim godinama sve više primenjuju sofisticirane metode kako bi došli do ličnih podataka, novca i identiteta svojih žrtava. Nedavno je čak 288 građana, korisnika različitih globalnih platnih aplikacija, dobilo obeštećenje u ukupnom iznosu od 17.205.831 dinara od strane Narodne banke Srbije.Građanima koji su bili žrtve zloupotrebe platnih kartica, naročito u periodu od januara do juna ove godine, prosečno je vraćen iznos od 59.742 dinara.Ova situacija predstavlja epilog jedinstvene prevare na koju je Narodna banka Srbije upozorila krajem juna ove godine. Ova prevara obično počinje tako što građani dobijaju SMS poruke sa nepoznatih brojeva telefona, u kojima se traži da kliknu na sumnjive linkove i pristupe internet stranicama trgovaca kako bi izvršili plaćanje ili ažurirali svoje podatke.Korisnici, uvereni da su na zvaničnoj stranici proverenog trgovca, neoprezno unose podatke sa svojih platnih kartica, uključujući i jednokratne lozinke za plaćanje. Tokom tog vremena, prevaranti vrše niz transakcija pre nego što korisnici uspeju blokirati svoje kartice, prema izveštaju novosadskog Dnevnika.Narodna banka Srbije je takođe bila meta zloupotrebe u novembru prošle godine, kada se pojavila internet prevara putem lažne Fejsbuk stranice NBS. Ova lažna stranica je bila kreirana da izgleda kao zvanična stranica Narodne banke Srbije. Na ovoj fišing stranici su građanima nudili lažnu mogućnost da dupliraju iznos na Dina kartici, uz zahtev za dostavljanje ličnih podataka, uključujući brojeve kartica, datum važenja kartica i CVV trocifreni broj sa poleđine kartice.Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da su internet prevare postale uobičajene u Srbiji, ali isto tako naglašava važnost izmena Zakona o zaštiti potrošača. Novi Zakon uvodi Registar “NE ZOVI,” čiji je cilj sprečavanje nasrtljivih trgovaca da pozivaju potrošače i nude svoje proizvode ili usluge. Ovaj registar će se voditi kod RATEL-a i sadržaće brojeve telefona potrošača koji ne žele da budu kontaktirani ili da im se šalju SMS poruke od strane trgovaca. Trgovci neće moći da kontaktiraju korisnike čiji se brojevi nalaze u ovom registru.U slučaju da neko zloupotrebi platnu karticu korisnika i izvrši transakcije bez njihovog znanja, prvi korak je kontaktiranje njihove banke putem prigovora. Ako prigovor ne bude rešen na zadovoljavajući način, korisnici se mogu obratiti Narodnoj banci Srbije. U slučaju nedavne prevare, NBS je sprovela nadzor i zaključila da korisnici nisu svojom dužnom pažnjom pristupili zahtevu te platfrome koja je tražila podatke o platnoj kartici. Međutim, isto tako je naglašeno da korisnici nemaju dovoljno znanja i veština za prepoznavanje ovakvih prevara, te je odgovornost na banci da preduzme odgovarajuće mere zaštite i upozori svoje korisnike.Jedna od vrsta internet prevara koja se često javlja je fišing, gde prevaranti falsifikuju veb stranice kompanija ili njihove profile na društvenim mrežama kako bi došli do ličnih i finansijskih podataka korisnika. Najčešće su ovo računi, brojevi kreditnih kartica i lični podaci koji bi mogli da nanese štetu pojedincima ili organizacijama.Poslednjih godina, jedna od “popularnih” prevara bila je “nigerijska” prevara, gde žrtvama stižu mejlovi iz inostranstva od ljudi koji se predstavljaju kao advokati dalekih rođaka ili osoba sa istim prezimenom i nude ogromne svote novca u zamenu za dostavljanje ličnih podataka. Ove prevare su postale učestale i zahtevaju povećanu opreznost prilikom komunikacije i deljenja ličnih informacija na internetu.Kupovina robe na internet platformama nosi neprestani rizik od prevara koje su postale sveprisutne. Zbog toga je posebno važno da građani budu oprezni prilikom obavljanja onlajn plaćanja.Još jedna od nedavnih internet prevara uključivala je zloupotrebu logotipa i imena Pošte Srbije. Putem lažnih SMS i WhatsApp poruka građani su bili obmanjivani da izvrše određene uplate kako bi preuzeli pošiljke. Ove poruke su vodile ka lažnim stranicama koje nisu bile u vlasništvu Pošte Srbije, a od korisnika se tražilo da uplate novac putem svojih platnih kartica. Pošta je reagovala na ovu prevaru, naglašavajući da nikada ne komunicira sa svojim korisnicima na ovaj način i upozoravajući građane na prepoznavanje ovakvih pokušaja zloupotrebe.