Poznati reditelj Nikola Šijan je svojeremeno odlučio da se preseli iz Beograda u selo Kozelj sa svojim najmilijim. On se tamo posvetio poljoprivredi i ima svoj restoran. U restoranu je imao jedan problem, gdje je tom rpilikom izbila poplava. Naime, nakon poplave koja se desila uu restoranu ovog poznatog reditelja, Nikolsa je odlučio da ode kod nadležnih organa, gdje je sa sobom ponio kofu, u kojoj se nalazio sav sadržaj iz kanalizacije, i njom je odlučio da polije vrata na kojima je pisalo “direktor”.
Kako ste vi počeli ponedeljak? Rekli mi da treba da se pomažemo… Podmažemo. Kada neko ne zna da radi svoj posao, kada nije stručan, kada vi plivate u govnima zbog tako nekoga, kad takva osoba neće da se povuče. Jedini način da iznesete problem jeste da mu problem servirate direktno na vrata. Naravno kofa govana dobro dođe. P.S. Ovako i u Francuskoj poljoprivrednici saspu zgradu Vlade govnima, da ne bude da sam varvarin, vandal – napisao je Nikola Šijan na svom Fejsbuk profilu uz fotografije vrata na koja je sasuo kofu iz*eta.
Ovo sam dobio na viber, ne znam detalje, ali pozdravljam gest… 💪
"Slobodan Šijan, režiser, vlasnik restorana Vilin konjic u Golupcu posle poplave kanalizacije." pic.twitter.com/ewXYp40ndg
— Ignoramus (@PrepariraniSom) October 14, 2022
Jako brzo se na svim društvenim mrežama počeo širiti i animak ovog nemilog događaja.
– Ideja da zakoračimo u selo nije nova, u nekoliko navrata smo pokušavali da napravimo neku našu oazu gde bismo pobegli od sveg onog lošeg što nosi grad. Imati četvoro dece je velika odgovornost, samo pokušajte da nahranite 6 usta svaki dan i videćete kako to izgleda. A onda pomislite kakav je kvalitet te hrane koja dolazi do vaše dece, a koju im vi kao roditelji servirate. Misli “šta ću, tako svi pa i mi” nam nikad nisu bile bliske, valjda to ima veze za genetskim inatom i ličkom tvrdoglavošću, te smo rešili da nešto promenimo – rekao je on u intervjuu za domaće medije pa dodao :
Kada smo prvi put stavili naš sir na porodičnu trpezu, sir koji su nam dale naše koze, osetili smo se zadovoljnim, jer smo po prvi put posle mnogo godina znali šta jedemo i kako je to proizvedeno. Nije bilo GMO-a, nije bilo pesticida, nije bilo čudnih oznaka tipa E201, E304, sve je bilo onako kako su to generacije naših predaka radile. Polako, sa ljubavlju, sa pažnjom, bez hemije, jer ovo je moja zemlja i zaslužuje od mene i moje porodice poštovanje.
