Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine, Tito je svega sedam puta posetio grad Čačak, i to isključivo prolazno. Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije, bio je poznat po svojoj doslednosti principima, bez obzira na moguće cene i posledice. Uprkos dobrim odnosima sa državnicima širom sveta, često putujući i posećujući ih, jedan grad u njegovoj domovini očito nije bio deo njegovih simpatija.
U urbanoj legendi koja kruži čačanskim krajevima, postoji priča da su vladari Srbije, uključujući i kralja Aleksandra Karađorđevića, izbegavali posete Čačku. Tito je, takođe, zaobilazio ovaj grad, a ni kasniji politički lideri nisu bili skloni boravku u njemu.
Isto tako, čini se da ni Čačani nisu gajili naklonost prema svojim vladarima! Što se tiče Tita, iako je bio poznat po svojim globalnim putovanjima i posetama državama širom sveta, Čačak je bio grad koji je planski izbegavao. Tokom svoje dugogodišnje vladavine, Tito je posetio Čačak svega sedam puta, ali uvek u prolazu, na putu ka Užicu. Istoričari smatraju da je to bilo zbog toga što je Tito, doživljavajući Čačak kao blizak ravnogorskom pokretu, izbegavao dolazak u ovaj grad.
Iako su ga Čačani svaki put s oduševljenjem dočekivali na ulicama, Tito je ostao neosetljiv na njihove pozitivne reakcije. Prema njegovim očima, Čačani su uvek ostali “četnici”, možda zbog blizine Ravne Gore i pesme “Na planini, na Jelici”. U stvarnosti, izveštaji policije kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine opisivali su Čačak kao ozloglašeno “komunističko leglo” u Zapadnoj Srbiji, gde su čuveni komunisti kao što su Filip Filipović, Kosta Novaković, Dragiša Mišović, Milka Minić i Miloš Minić bili aktivni. Ipak, Tito je imao svoju specifičnu percepciju ovog mesta.
Stariji Čačani još uvek prepričavaju anegdote o tome kako su ljudi bili preventivno hapšeni pre svake posete predsednika SFRJ, dok je etiketa “buntovničkog grada” dodatno postala upadljiva kada je tokom jednog od Titovih govora u Čačku nestalo struje.
