Pevač Oliver Mandić je napustio svoju rodnu Beogradsku kaldrmu, gde se pojavljuje veoma retko, uglavnom isključivo iz poslovnih razloga. Poslednjih nekoliko godina je pronašao utočište na prelepim prostranstvima planine Tare, nasleđene oaze koju je preuzeo iz ruku svojih predaka, dede i oca. Na ovom zemljištu, Mandić je stvorio očaravajući raj na Zemlji. 
Njegova imanja obuhvataju četiri impozantne kuće, svaka sa površinom od čak 450 kvadratnih metara, izgrađene u tradicionalnom srpskom planinskom stilu. Ove građevine postale su njegov bezvremenski beg od gradske vreve, posebno tokom prvog talasa pandemije koronavirusa u proleće 2020. Tada, shvativši blagoslove Tare i njenog netaknutog prirodnog okoliša, odlučio je da i 2021. godinu provede na obalama čarobnog Zaovinskog jezera.
Pre četvrt veka, kad je započeo obnovu ovog dedovinskog imanja, imao je viziju stvaranja centra okupljanja za umetnike različitih žanrova: muzičara, glumaca, baletskih igrača, slikara i mnoge druge kreativne duše. Tada je imao 45 godina, pun energije i entuzijazma. Danas, kada je konačno realizovao svoje planove, broji gotovo 70 godina i nema više snage niti želje da se posveti takvim ambicijama. No, njegova dedovina ostaje očaravajuće i gostoljubivo mesto.
Osim toga, samo nekoliko desetina metara dele ovog umetnika od obala pitoresknog Zaovinskog jezera. Da bi olakšao pristup čamcu i vodi, sagradio je pontonski most koji se proteže dužinom od dvadesetak metara. Deo obale na njegovom posedu je pažljivo označen bovama kako bi se obezbedilo sigurno kupanje u vodi Zaovinskog jezera, koje je poznato po svojoj hladnoći i nepristojnoj dubini.
Iako je daleko od gradske vreve, Oliveru Mandiću nikada nije dosadno na ovom magičnom imanju. Svira svojim instrumentima svakog dana, ne manje od šest do sedam sati, a tek sada je postao svestan koliko još ima da nauči. Beograd mu je postao daleka uspomena, s obzirom na to da je samo četiri ili pet puta posetio svoj rodni grad tokom poslednje godine. Sve što mu je potrebno da uživa u životu, pronalazi na Tari. A kad poželi društvo, Kustendorf i susreti sa Emirom Kusturicom su mu nadohvat ruke.
