Ova žena je oduvijek osjećala da ne pripada skupini ljudi koji se u sve i sa svima uklapaju. Njoj je samoća uvijek više godila, nego gomila vršnjaka i igrice sa njima. Njeni roditelji bi to prepisivali karakteru, pa i sama ona, ali se na kraju ipak ispostavilo da ona ima dijagnizu. Kako je i sama rekla, kada je počela da radi, imala je ogromne probleme kada bi trebala da izrazi svoje glasno mišljenje o nečemu. Govorila je o svemu sa previše strasti i mnogi su je zbog toga doživljavali kao veoma agresivnu i bijesnu. Vremenom je primjetila da se s psola vraća jako umorna i iscrpljena. Tada su joj se kako je i sama rekla posložile kockice da nešto nije ureda, ali da ipak nije očekivala dijagnozu autizma.
– Kada su mi rekli da bolujem od autizma, objasnili su mi da sam umorna zato što se po ceo dan maskiram i trudim da se uklopim – kaže Keri.
Autizam je neurorazvojni poremećaj, kada dijete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti. Vrlo kompleksna teškoća u razvoju koja se javlja još u ranom djetinjstvu. Autističnim osobama je teško da razumiju emocije drugih ljudi, imaju nefleksibilne obrasce ponašanja i često ponavljaju identične postupke. Kad je njenom mlađem sinu postavljena dijagnoza autizma, Keri se još više zainteresovala za ovu temu i počela da čita o njoj. Ispostavilo se da i sama pati od istog poremećaja.
– Moj terapeut mi kaže da mi je tako kasno otkriven autizam zato što tako dobro funkcionišem, imam muža i decu – kaže Keri i dodaje da je – Dotad sam mislila da sam samo mrzovoljna i praskala sam na decu, ali sad shvatam da sam se u tim trenucima raspadala zato što mi je svega bilo previše. Kad dobijem prejaku stimulaciju, to me iscrpljuje – objasnila je Keri za kraj.
