Odrasla u predgrađu Vankuvera u Kanadi, Aleksandra je imala roditelje jugoslovenske imigrante. Tokom 1985. godine, učestvovala je na izboru za Miss Kanade, brzo privlačeći pažnju mnogih muškaraca. Njena bliska prijateljica, Anja Kasorija, je opisuje kao osoba sa neodoljivim prisustvom – visoka, izuzetno atraktivna i sa sposobnošću da osvoji svakoga svojom karizmom. Zahvaljujući plavoj kosi, izražajnim crtama lica i oštrim smislom za humor, Aleksandra je postala veoma tražena osoba.
U svojoj 20. godini, Aleksandra je pronašla posao asistentice u stomatološkoj ordinaciji, ostajući istovremeno da živi sa svojim roditeljima i negujući blisku vezu s njima. Ona i njena majka su delile zajednički interes – redovno su obilazile kuće koje su bile na prodaju, maštajući o vlastitoj nekretnini jednog dana. Jedne nedelje, dok su razgovarale na hrvatskom jeziku u dvorištu jedne kuće koja je bila na prodaju, prišla im je žena i srdačno ih pozdravila na njihovom maternjem jeziku. Predstavila se kao Jelka Pešić.
U drugom delu sveta, u gradu Puni, susrećemo malu i ljubaznu Jelku, koja je pristupila majci i kćerki sa toplim osmehom, pokrenuvši prijateljski razgovor. Jelka je otkrila da deli isti hobi kao i one, pominjući da njen suprug i sin vode radionicu za popravku automobila. Primetila je da su Aleksandra i njen sin Džo veoma omiljeni. Uviđajući Aleksandrinu nesigurnost, Jelka se diskretno udaljila, dajući Aleksandri vizit kartu za autoservis. Par meseci kasnije, Aleksandra je imala potrebu za veštim majstorom i odlučila je da potraži pomoć od Džoa Pešića, Jelkinog 27-godišnjeg sina. Džo je pokazao se kao savršen partner za Aleksandru i njihova veza je brzo cvetala. “Uvek bi dolazio sa cvećem i vodio je u najbolje restorane. Džo je imao i motor, pa su često izlazili na vožnje”, priseća se Aleksandrina drugarica.
Nakon nekoliko meseci, Džo je postao neizostavan deo Aleksandrinog života, što je Jelku posebno obradovalo. Međutim, tokom tog perioda su se počele javljati prve prepreke. Jelkina nezasitna želja za kontrolom svega je naterala Aleksandru da postane sveprisutna u svim aspektima njenog života. Jelka je preuzela odgovornost za organizaciju venčanja, izbor svadbenih haljina, pridržavanje tradicionalnih običaja i još mnogo toga. Aleksandra je primetila ovaj problem na osnovu Jelkinog prvobitnog ponašanja, iako je svadba prošla prema planu 11. juna 1988. Umesto da pronađu kompromis, Jelka je pojačala svoje zahteve prema mladom paru, posebno prema Aleksandri, namećući svoja lična uverenja o braku i dinamici bračnog života.Kako se Aleksandra približavala tački pucanja, Jelka i njen suprug su ponudili mladom paru primamljivu ponudu – značajnu sumu novca kako bi kupili kuću u njihovoj blizini.
