Vest o tragičnom gubitku Silvane stigla je do Lepinog uha preko novinara koji su nestrpljivo zakucali na njeni vrata kako bi iz nje izmamili izjavu. Iako je do tog trenutka posedovala važeću vozačku dozvolu, Lepa je od tog trenutka odlučila da se nikada više neće upustiti u vožnju. Strah je ostao s njom kao nesalomivi saputnik.
“Bilo je tačno dva sata posle ponoći kada su me preplašeni novinari neprekidno zvonili na vratima, zahtevajući da delim detalje i odgovore na pitanja koja su mi bila potpuno nepoznata. U tom trenutku nisam mogla shvatiti prirodu njihove posete. Zapanjeno sam ih upitala: ‘Šta od mene želite?’ U tom trenutku mi je na um palo da je možda reč o potencijalnom pljačkašu ili nekom zlonamernom individui. Stvarno nisam znala šta se događa.
Otvorila sam vrata i tada sam doživela pravu emotivnu katastrofu. Scena ispred mene je bila potresna – sveprisutni plač i tuga. Na slici koju su mi pokazali, Silvana me je gledala pravo u oči. Tada sam se preplavila ogromnom tugom i strahom. Tresla sam se kao prut. Da bih se smirila, morala sam uzeti sedativ. Već narednog dana sam prisustvovala na sahrani Silvane, i od tada mi je jasno da mi je sudbina čuvala leđa. Odlučila sam da se više nikada ne upustim u vožnju. Uvek neko drugi sada preuzima volan, a ja se suzdržavam od izazivanja svoje sudbine”, priznala je Lepa.
