Bahrudin Dević, poreklom iz Sarajeva, sada stanuje u švajcarskom gradiću Niederzwilu, i nosi sa sobom duboko usađen životni moto – razlika između ljudi sa novcem i onih koji su bogati. Iako nikada nije bio u potpunosti siromašan, suočavao se sa finansijskim izazovima tokom svog života. Danas, zahvaljujući poslu koji obavlja u Švajcarskoj, ima dovoljno sredstava za pristojan život, postavljajući ključno pitanje o tome šta zaista čini ljudima dovoljno zadovoljstva.
Svoje putešestvije započeo je davne 1989. godine kada je stigao u glavni grad tadašnje Jugoslavije s ciljem da postane oficir. Međutim, usled rata i raspadanja države, njegovi planovi su se izmenili, i bio je primoran da se vrati u rodno Sarajevo. Nekoliko godina kasnije, zaposlio se kao gimnazijalac u Državnom arhivu sa solidnom platom od oko 400 evra, što je tada bilo sasvim dovoljno za pristojan život. Ipak, Dević nije želeo samo to. Odlučio je da se preseli u Švajcarsku i pronađe tamo svoj put, postavši kućepazitelj u jednoj školi. Danas, njegova supruga Vesna i ćerka Una čine njegov svet.
Dević je napustio Sarajevo ne tražeći bogatstvo, već samo život bez komplikacija. Iako nije imao specifično zanimanje niti fakultetsku diplomu, uspeo je da se prilagodi novim uslovima. On tvrdi da možete dobro zarađivati u Švajcarskoj ako imate pravu poziciju, ali isto tako napominje da sve zavisi od toga koliko vam novca zaista treba. Dević je išao korak po korak i postigao dobar standard radaći za to.Kada je reč o njegovoj trenutnoj zaradi, Dević kaže: “Dosta za balkanske uslove.” Švajcarski standard je visok, posebno u poređenju sa regionom, gde je prosečna plata u Švajcarskoj oko 6.600 franaka mesečno. Dević napominje da, iako iznosi mogu zvučati veliki, važno je uzeti u obzir visoke troškove života i razmatrati sve aspekte pre donošenja zaključaka o životu u toj zemlji.
Dević i njegova porodica žive u stanu na kredit, ali ga otplaćuju bez problema. Kada kupujete nekretninu u Švajcarskoj, obično plaćate 20% vrednosti u gotovini, a kamatna stopa se fiksira na 10 godina. Režijski troškovi, uključujući grejanje, vodu, održavanje zgrade i druge takse, čine oko 30% ukupnih mesečnih rashoda. Dević ističe da možete pronaći prihvatljive uslove ako se preselite u manje gradove ili sela.U vezi sa porezima i osiguranjem u Švajcarskoj, Dević objašnjava da se porez odvaja iz godišnjih prihoda, dok se za zdravstveno osiguranje plaća oko 300 evra mesečno. Takođe, postoji dodatno osiguranje koje pokriva lečenje, pri čemu cena varira od kantona do kantona. Što se tiče dece, osiguranje je znatno jeftinije, oko 50% cene za odrasle.
Dević napominje da je rad u Švajcarskoj različit u odnosu na rad u Balkanskim zemljama, jer tamo ljudi dobijaju čistu platu, a porezi se plaćaju godišnje. Dević je svoje mesto pronašao u Švajcarskoj i planira da ostane tamo u budućnosti, jer smatra da mu ovaj način života pruža sigurnost i bolju budućnost za svoju porodicu.Njegov savet za ljude koji razmišljaju o preseljenju u inostranstvo je da ne grade kuće u svojoj domovini dok žive u drugoj zemlji, jer to može činiti njihov život skupljim nego što je potrebno. Njegov slučaj je primer kako se može uspešno prilagoditi životu u inostranstvu i naći sreću daleko od kuće.
