Ishrana ne predstavlja jedini faktor koji može dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi. Kada razmotrimo ovu temu, verovatno će vam odmah pasti na pamet koliko slatkiša konzumirate. Unos ugljenih hidrata igra ključnu ulogu u regulaciji šećera u krvi, bilo da potiču iz voća, žitarica ili slatkiša. Ipak, ne samo unos ugljenih hidrata utiče na šećer. Postoje i određene navike koje nisu povezane s ishranom, a ipak imaju uticaj na način na koji telo reguliše nivo šećera.
- Stres
Kada se suočavamo sa stresom, organizam oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola. Ova hormonska reakcija povećava nivo budnosti i proizvodnju energije, što rezultira skokom šećera u krvi. U kratkoročnim situacijama, ovaj skok energije je prihvatljiv jer je potreban za suočavanje sa stresom. Međutim, problem se javlja kada je stres konstantan. Hronično visok nivo kortizola može dugoročno povećati nivo šećera u krvi, kako navodi “mindbodygreen”.
- Nedostatak sna
Nedostatak sna takođe može doprineti povećanju nivoa kortizola tokom dana, što rezultira povećanjem glukoze i smanjenom efikasnošću tela u regulisanju visokog nivoa šećera u krvi. Nedovoljno sna može uticati na hormone gladi, što može uzrokovati pojačanu glad tokom dana nakon loše noći sna. Preporučuje se 7-8 sati sna svake noći.
- Nedostatak fizičke aktivnosti
Neredovno vežbanje takođe je povezano s povećanim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija tokom vežbanja, pa koriste glukozu iz krvi kao izvor goriva. Istraživanja iz 2022. godine ukazuju da čak i kratka šetnja ili stajanje od 2 do 5 minuta nakon obroka može značajno uticati na nivo glukoze u krvi, dok intenzivnije vežbanje ima još snažniji efekat.
- Vreme obroka
Takođe je važno razmotriti vreme kada jedete. Metabolizam je najaktivniji ujutru, što znači da organizam bolje razgrađuje hranu i iskorištava glukozu iz krvi. Konzumiranje hrane kasno uveče, neposredno pre spavanja, može produžiti vreme koje je potrebno telu da iskoristi glukozu.
