Našu poznatu glumicu Ljubinku Klarić, osim što imamo priliku da gledamo u pozorištu, sad je trenutno gledamo i u hit seriji “Klan” u ulozi Cvete. Ona je sada odlučila da po prvi put javno progovori o roidteljstvu i svom sinu jedincu Konstantinu, pa otkrila s čim se sve bori kao majka. Ona je 2009. godine u braku sa svojim parznerom Nebjšom Jovanovićem dobila sina Konstantina koji sada ima 13 godinam i kako ona kaće, ne bi voljela da ima više djece.
– Kostu sam dobila kada sam imala 31 godinu. Nikad pored njega nisam želela još jedno dete. Ne znam da li će ovo da zvuči loše, ali nisam ljubitelj dece. Nisam majčinski ni porodičan tip žene. Oduvek me je frustriralo stvaranje porodice, kuvanje, da podižem decu i budem u raznim Vajber grupama sa roditeljima – počinje priču Ljubinka za domaće medije i dodaje:
– Kosta je moj dragulj i sasvim mi je dovoljan. Ne znam da li bih pored njega mogla da volim drugo dete kao što volim njega. Bio je zahtevan kao beba i osećala sam se kao da sam rodila tri sina, a ne jednog. Ipak, smatram da sam dobra majka. Često majke koje nisu majčinski tip, poput mene, budu mnogo bolji roditelj od žena koje to jesu – smatra glumica.
Kao i većina roditelja i ova glumica se susreće sa mnogim problemima koje današnje vrijeme nosi. Naime, njen sin Konstantin je ovisan o video-igrama.
– Danas je teško odgajati dete. Kosta trenutno ide kod psihologa na odvikavanje od video-igrica. Provodio je više od osam sati dnevno pored kompjutera, najviše dok je bio na letnjim raspustima. Sve vreme je bio razdražljiv. Pomoću terapije je boravak ispred kompjutera sveo na dva sata i postao je drugačije dete! Veseo je, a sve njegove lepe osobine, za koje sam bila sigurna da ih ima, konačno su došle do izražaja. Šalimo se i zezamo svakog jutra i nema lepšeg osećaja od tog – iskrena je glumica.
Ona misli da djeca danas mnogo vremena provode ispred računara, jer im je to bijeg od stvarnosti. Baš iz tog razloga ona svim roditeljima koji imaju ovaj problem savjetuje da potraže stručnu pomoć.
– Igrice su posledica, a ne uzrok. Na primer, kad dete nešto što mu je potrebno ne dobija u stvarnom životu, onda pobegne u virtuelni svet. Kod Koste je uzrok za beg u svet igrica bio taj što nije imao dovoljno prijatelja, pa ih je sticao pomoću interneta. To mu je odgovaralo jer su sve neprijatne situacije rešavali tako što bi se isključili s kompjutera i otišli, dok u stvarnom životu to ne ide baš tako.
